U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubinka Krkljuš, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Gordana Vukobrat, advokat iz ..., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužilje i reviziji tuženog, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 441/16 od 28.07.2016. godine, u sednici održanoj 09.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se usvaja revizija tužilje, pa se UKIDAJU presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 441/16 od 28.07.2016. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 224/14 od 28.03.2016. godine u delu koji se odnosi na odluku o delimičnom lišavanju roditeljskog prava tuženog nad maloletnom VV i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje u ukinutom delu.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 441/16 od 28.07.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 224/14 od 28.03.2016. godine, u prvom stavu izreke, razveden je brak stranaka, zaključen u ... 18.06.1991. godine, na osnovu člana 41. Porodičnog zakona RS. U drugom stavu izreke, zajedničko dete parničnih stranaka, maloletna VV, rođena ... godine, poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava majci AA. U trećem stavu izreke, obavezan je otac BB, da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne VV, plaća 15.000,00 dinara mesečno, počev od 01.01.2014. godine, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, do desetog dana u mesecu za tekući mesec, sa zakonskom zateznom kamatom u slučaju docnje do isplate, isplatom na ruke majci – zakonskoj zastupnici AA. U četvrtom stavu izreke, tuženi je delimično lišen roditeljskog prava i to prava i dužnosti da o pitanjima koja bitno utiču na život maloletne VV, odlučuje zajednički i sporazumno sa drugim roditeljem – tužiljom. U petom stavu izreke, odlučeno je da će se održavanje ličnih kontakata oca i maloletne VV vršiti, u prvih šest nedelja od pravnosnažnosti presude, tako što će se dete sa ocem viđati u prisustvu majke i to dva puta nedeljno u trajanju od po dva sata na prostoru koje predstavlja neko javno mesto, a koje će viđanje određivati dogovorom i to ponedeljkom i sredom u vremenu od 16,00 do 18,00 časova; nakon ovog perioda, tako što će dete sa ocem provoditi svaki drugi vikend od petka u 16,00 časova do nedelje do 19,00 časova, a otac biti obavezan da dete preuzme i da je do isteka perioda viđanja vrati ispred stana gde dete živi sa majkom, kao i dva sata sredom od 16,00 časova do 18,00 časova i to u onoj nedelji kada za vikend nije sa ocem. U šestom stavu izreke, usvojen je zahtev tužilje za određivanje privremene mere. U sedmom stavu izreke, odlučeno je da će se održavanje ličnih kontakata između maloletne VV i oca vršiti jednom nedeljno u trajanju od jednog sata u prostorijama Centra za socijalni rad u ... – Odeljenje ... u prisustvu radnika tog centra ili po dogovoru stranaka na javnom mestu, pa se utoliko menja rešenje o privremenoj meri od 10.02.2011. godine. U osmom stavu izreke je odlučeno da privremena mera traje do pravnosnažnog okončanja parničnog postupka. U devetom stavu izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se naloži strankama da se u periodu od šest nedelja od pravnosnažnosti presude podvrgnu savetodavnom tretmanu kod porodičnog terapeuta u Centru za socijalni rad u ... koji bi se odvijao jednom nedeljno u terminu dogovorenom sa terapeutom. U desetom stavu izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog, kojim je tražio da se utvrdi da samostalno vrši roditeljsko pravo nad maloletnom VV, i da se obaveže tužilja, da doprinosi izdržavanju maloletne VV plaćajući mesečno 30% od svoje zarade počev od dana podnošenja protivtužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. U jedanaestom stavu izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog kojim je tražio da se utvrdi da će se lični odnosi između maloletne VV i tužilje odvijati svakog drugog vikenda počev od petka u 18,00 časova do nedelje u 18,00 časova, te u toku polovine zimskog i letnjeg raspusta, kao i za vreme državnih i verskih praznika naizmenično, tako što će tužilja dolaziti po maloletu VV na adresu gde živi sa ocem i vraćati dete na istu adresu i da se obaveže tužilja da tuženom naknadi sve prouzrokovane troškove u parničnom postupku, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. U dvanaestom stavu izreke, odbijen je zahtev tuženog da sud donese rešenje o privremenoj meri kojom se utvrđuje da će tuženi samostalno vršiti roditeljsko pravo nad VV do pravnosnažnog okončanja ovog parničnog postupka. U trinaestom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Dopunskom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 224/14 od 17.06.2016. godine, u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P2 224/14 od 28.03.2016. godine, posle osmog stava izreke presude, dodat je novi stav koji glasi: „žalba protiv rešenja ne odlaže izvršenje“.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 441/16 od 28.07.2016. godine, žalba tuženog je delimično usvojena, a delimično odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P2 224/14 od 28.03.2016. godine, potvrđena u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da doprinosi izdržavanju maloletne VV (stav treći izreke) i u delu odluke kojom je uređen način odžavanja ličnih odnosa maloletne VV i oca (stav peti izreke), a preinačena u delu četvrtog stava izreke, tako što je tuženi delimično lišen roditeljskog prava i to da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta koja se tiču obrazovanja deteta i promene prebivališta deteta, odlučuje zajednički i sporazumno sa drugim roditeljem, dok je u preostalom delu odbijen zahtev za delimično lišenje roditeljskog prava.

Protiv navedene drugostepene presude i to odluke o delimičnom lišenju roditeljskog prava tuženog nad maloletnom VV, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Takođe je tuženi protiv navedene drugostepene odluke, blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a dao je i odgovor na reviziju tužilje.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija tužilje osnovana, a revizija tuženog neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja AA je rođena ... godine, a tuženi BB .... godine. Tužilja je pravnik, a tuženi ekonomista. Stranke su zaključile brak 1995. godine. U braku je rođeno dvoje zajedničke dece i to sin GG ... godine i maloletna ćerka VV ... godine. Krajem 2013. godine tužilja se sa decom preselila u ... i od tada žive u stanu njenog brata. Tužilja je zaposlena u ... i ostvaruje mesečnu zaradu od oko 95.000,00 dinara. Pored toga je vlasnik jednog stana u ... koji izdaje za mesečnu zakupninu od 170 evra. Maloletna VV je učenica ... razreda osnovne škole i njene mesečne potrebe koje se odnose na ishranu, higijenu, školske, vanškolske i društvene aktivnosti iznose 40.000,00 dinara. Tuženi živi u ... u stanu na kome ima pravo doživotnog plodouživanja, a koji je vlasništvo zajedničke dece stranaka. Od izdavanja drugog stana na kome takođe ima pravo doživotnog plodouživanja, a koji je vlasništvo sina stranaka, tuženi ostvaruje prihode u iznosu od 160 evra mesečno. Međutim, tuženi ima i dugovanja po osnovu kredita i režijskih troškova, a u toku ovog parničnog postupka je ostao bez posla, jer je firma čiji je vlasnik, u postupku likvidacije. Tuženi ne doprinosi izdržavanju maloletne VV. Kada se tužilja preselila za ..., tuženi nije dao saglasnost za promenu prebivališta deteta, a protivio se i tome da se dete ispiše iz škole u ... i upiše u školu u .... Na zahtev tužilje tuženi nije dao saglasnost za odlazak deteta u inostranstvo – ..., radi usavršavanja jezika. Inače od juna 2014. godine tuženi ne viđa ćerku i međusobni odnosi oca i deteta nisu bliski. Organ starateljstva je mišljenja da je u najboljem interesu deteta da se poveri majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, a predložio je i model održavanja odnosa deteta i oca, u kome je predviđeno postepeno uspostavljanje kontakata deteta sa ocem. Isto tako mišljenje je i angažovanih sudskih veštaka da je u najboljem interesu maloletne VV da bude poverena majci na samostalno vršenje roditeljskog prava.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, neosnovani su navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pobijanoj presudi u pogledu odluke o izdržavanju i načinu održavanja ličnih odnosa sa maloletnim detetom.

Odredbe člana 77. Porodičnog zakona, propisuju uslove za samostalno vršenje roditeljskog prava. Odredbom stava 3. navedenog člana propisano je da jedan roditelj vrši sam roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona, propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom.

Odredbom člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da je u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje, odnosno lišenje roditeljskog prava, sud uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Odredbom člana 270. Porodičnog zakona, propisano je, da je, pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima. Odredbom člana 272. stav 2. istog zakona propisano je da, ako roditelji nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili sud proceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta, odluku o poveravanju zajedničkog deteta jednom roditelju, o visini doprinosa za izdržavanje od strane drugog roditelja i o načinu održavanja ličnih odnosa deteta sa drugim roditeljom, donosi sud.

U smislu odredbe člana 266. stav 1. Porodičnog zakona, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, najbolji interes deteta je da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, imajući u vidu ukupno utvrđeno činjenično stanje, mišljenje veštaka odgovarajuće struke i izveštaj organa starateljstva. Pobijana presuda doneta je u skladu sa napred navedenim odredbama Porodičnog zakona, kao i člana 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta.

Odredbe člana 61. Porodičnog zakona, uređuju lične odnose deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 1. istog člana, propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi. Odredbom stava 2. ovog člana, propisano je da pravo deteta da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi može biti ograničeno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Način održavanja ličnih odnosa je u skladu sa izveštajem organa starateljstva. Odluka o izdržavanju doneta je pravilnom primenom člana 160. i 162. Porodičnog zakona.

Sud je cenio navode revizije tuženog pa je našao da su isti neosnovani, jer je u pogledu odluke o načinu održavanja ličnih odnosa i izdržavanju deteta materijalno pravo pravilno primenjeno, a navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda isticanih u žalbi protiv prvostepene presude koje je drugostepeni sud u pobijanoj presudi pravilno ocenio kao neosnovane dajući za tu odluku jasne i potpune razloge koje u svemu ovaj sud prihvata.

Međutim, revizija tužilje je osnovana, jer je usled pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Odredbom člana 78. stav 3. Porodičnog zakona, propisano je da roditelj koji ne vrši roditeljsko pravo ima pravo i dužnost da izdržava dete, da sa detetom održava lične odnose i da o pitanjima koja bitno utiču na život deteta odlučuje zajednički i sporazumno sa roditeljem koji vrši roditeljsko pravo. U stavu 4. navedenog člana, propisano je da se pitanjima koja bitno utiču na život deteta, u smislu ovog zakona, smatraju naročito: obrazovanje deteta, preduzimanje većih medicinskih zahteva nad detetom, promena prebivališta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.

Dakle, pitanja koja su navedena u članu 78. Porodičnog zakona, kao pitanja koja se smatraju bitnim za život deteta nisu nabrojana taksativno već samo kao primer. To dalje znači da sud u svakom konkretnom slučaju, na osnovu utvrđenih činjenica, izvodi zaključak koje je to pitanje od bitnog značaja za život deteta (osim onih koja su u zakonu navedena kao takva).

U prvostepenoj presudi je odlučeno da se tuženi liši roditeljskog prava da odlučuje o pitanjima koja bitno utiču na život maloletnog deteta, a u pobijanoj presudi je takva odluka, kao uopštena i preširoka, preinačena, pa je odlučeno da se tuženi liši samo roditeljskog prava da odlučuje o obrazovanju i promeni prebivališta maloletnog deteta. Pri tom je utvrđeno da je nedavanjem saglasnosti za putovanje maloletne VV u inostranstvo, tuženi nesavesno vršio roditeljsko pravo, iz čega proizilazi da je putovanje maloletne VV u inostranstvo jedno od pitanja koja bitno utiču na njen život. Stoga donošenjem ovakve odluke nije zaštićen najbolji interes maloletne VV na adekvatan način, jer je ostalo nejasno kako će lišenje tuženog, prava da odlučuje o ovim pitanjima omogućiti maloletnoj VV da otputuje u inostranstvo bez saglasnosti tuženog, kako radi obrazovanja, tako i radi letovanja, zimovanja ili iz drugog korisnog razloga, s obzirom da putovanja detetu omogućavaju sticanje iskustava i znanja i pozitivno utiču na njegov razvoj. Prema tome, nakon što je utvrđeno da je tuženi onemogućavao maloletnu VV da putuje u inostranstvo, potrebno je na odgovarajući način utvrditi da li je takvo njegovo ponašanje u njenom najboljem interesu i zatim odlučiti o tome ima li mesta lišavanju tuženog prava da odlučuje o putovanju maloletnog deteta u inostranstvo kao jednom od konkretnih pitanja koja bitno utiču na život maloletnog deteta. Pri tom je potrebno odlučiti ima li mesta lišavanju roditeljskog prava tuženog i u odnosu na ostala konkretna pitanja koja bitno utiču na život maloletnog deteta.

Kako je pobijanom odlukom, pogrešnom primenom materijalnog prava odlučeno o delimičnom lišenju roditeljskog prava tuženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučio o reviziji tužilje kao u prvom stavu izreke presude. U ponovnom postupku prvostepeni sud će ceniti napred izneto, pa će u zavisnosti od toga doneti novu zakonitu odluku.

Odluka o reviziji tužioca kao u drugom stavu izreke presude, doneta je na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić