.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 417/2016
22.02.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Boško Stanimirov, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Milan Stupar, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2799/15 od 30.11.2015. godine, u sednici održanoj 22.02.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2799/15 od 30.11.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Senti P1 2/15 od 10.09.2015. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilje je usvojen u celosti. Stavom drugim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji br. 339 od 31.12.2014. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove postupka od 72.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2799/15 od 30.11.2015. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana, a prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima recepcionara. Zbog prestanka rada poslodavca - zatvaranja ogranka hotela „BB1“, pobijanim rešenjem tuženog od 31.12.2014. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zaključno sa 31.12.2014. godine, zbog prestanka potrebe za njenim radom, na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu. U navedenom rešenju konstatuje se da zarada, naknada zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario, a koja mu nisu isplaćena do dana prestanka radnog odnosa, isplatiće se najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je zaposlenom prestao radni odnos, a u pogledu otpremnine da je isplaćena otpremnina u visini od 70.677,00 dinara. Tužilja je ovo rešenje primila 05.01.2015. godine kojom prilikom je iznad svojeručnog potpisa napisala „bez otpremnine“. Otpremnina nije isplaćena tužilji do dana označenog kao dan prestanka radnog odnosa (31.12.2014. godine), a ni kasnije.
Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužilji otkaz dat nezakonito, jer joj pre otkaza ugovora o radu nije isplaćena otpremnina, saglasno članu 158. stav 1. Zakona o radu, pravilno ocenjujući da je isplata otpremnine preduslov za zakonito otkazivanje ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu.
Odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu(„Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05 i 54/09) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, dok je odredbom člana 158. stav 1. istog zakona propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. tačka 9. ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.
Saglasno citiranim zakonskim odredbama, obaveza je poslodavca da pre dana označenog kao dan prestanka radnog odnosa zaposlenog za čijim radom je prestala potreba isplati otpremninu, što predstavlja uslov za zakonitost otkaza ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu. Kako tuženi nije tužilji isplatio otpremninu pre dana prestanka radnog odnosa, a ni kasnije, sporno rešenje o otkazu ugovora o radu od 31.12.2014. godine nije zakonito, zbog čega Vrhovni kasacioni sud nalazi da je suprotno revizijskim navodima, materijalno pravo pravilno primenjeno i tuženi je u obavezi da tužilju vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
