U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarice, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Spomenka Golić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva pravde, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Zrenjaninu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1725/16 od 19.05.2016. godine, u sednici održanoj 14.12.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1725/16 od 19.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1300/15 od 29.10.2015. godine, obavezana je tužena da tužilji, na ime naknade materijalne štete, isplati: 14.342,95 evra u dinarskoj protivvrednosti, sa označenom kamatom od 07.11.2005. godine do isplate; 520.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.07.2014. godine do isplate i 16.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.07.2014. godine do isplate, kao i da joj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 232.834,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 23.03.2015. godine do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1725/16 od 19.05.2016. godine, u prvom stavu izreke, usvojena je žalba tužene i presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1300/15 od 29.10.2015. godine preinačena, tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužilji, na ima naknade materijalne štete isplati: 14.342,95 evra u dinarskoj protivvrednosti, po najpovoljnijem kursu koji u mestu ispunjenja obaveze obračunavaju banke, sa kamatom koju na dan isplate obračunava Evropska centralna banka na štedne uloge po viđenju, počev od 07.11.2005. godine do isplate, zatim 520.300,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.07.2014. godine do isplate i 16.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 03.07.2014. godine do isplate, kao i zahtev tužilje za naknadu troškova postupka, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 16.500,00 dinara. U drugom stavu izreke, tužilja je obavezana da tuženoj naknadi troškove sastava žalbe u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je dana 15.07.1991. godine, sa privrednim društvom „BB“ iz ..., zaključila ugovor o građenju stana. Pošto naručeni stan nije završen u ugovorenom roku, tužilja je od navedenog privrednog društva, kao izvođača radova, tražila vraćanje uplaćenog novca, a pošto izvođač radova to nije učinio, tužilja je protiv njega podnela tužbu dana 02.12.1996. godine, za raskid ugovora o građenju i povraćaj datog. Presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 707/03 od 11.07.2007. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i tuženi je obavezan da joj isplati 14.342,95 evra u dinarskoj protivvrednosti sa označenom kamatom od 07.11.2005. godine do isplate, te da joj naknadi troškove postupka u iznosu od 520.300,00 dinara. Navedena prvostepena presuda je potvrđena presudom Okružnog suda u Novom Sadu Gž 5912/08 od 07.05.2009. godine. Usled nelikvidnosti, račun „BB“ iz ..., nalazio se u neprekidnoj blokadi počev od 01.06.1999. godine, pa je pred Privrednim sudom u Novom Sadu, dana 23.08.2010. godine, otvoren i zaključen stečajni postupak nad navedenim privrednim društvom. Prema tome, kada je pravnosnažno okončan navedeni parnični postupak, 07.05.2009. godine, ovo privredno društvo je bilo nelikvidno već gotovo deset godina. Nakon što je prvostepena presuda u navedenom parničnom postupku (presuda Opštinskog suda u Novom Sadu P 707/03 od 11.07.2007. godine), postala izvršna, tužilja je pokrenula izvršni postupak radi naplate svog novčanog potraživanja i u tom izvršnom postupku je saznala da je račun izvršnog dužnika već duže vremena u blokadi. Tužilja je dana 24.06.2009. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P 707/03. Odlukom Ustavog suda Už 1172/2009 od 23.11.2011. godine, ustavna žalba tužilje je usvojena i utvrđeno je da joj je u navedenom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. U postupku po ustavnoj žalbi je utvrđeno da je odlučujući doprinos trajanju parničnog postupka svojim neefikasnim postupanjem dao nadležni prvostepeni sud, odnosno Opštinski sud u Novom Sadu. Tužilja nije naplatila iznose koji su joj dosuđeni pravnosnažnom izvršnom presudom Opštinskog suda u Novom Sadu P 707/03 od 11.07.2007. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je neosnovan tužbeni zahtev tužilje za naknadu štete od tužene zbog nepravilnog i nezakonitog rada njenih organa.

Okolnost da je tužilji povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za raskid ugovora o građenju i povraćaj datog, nije uslov za zasnivanje odgovornosti tužene države za štetu zbog nenaplaćenih potraživanja iz te parnice od izvođača radova kao tuženog. Usled dugog trajanja parničnog postupka za raskid ugovora o građenju i povraćaj datog, i nastale povrede prava, tužilji se daje određena satisfakcija u postupku u kome je povreda tog prava utvrđena. Tužilja je 1996. godine pokrenula parnicu protiv izvođača radova kao tuženog, za raskid ugovora o građenju i povraćaj datog, a okolnost da je izvođač radova bio nelikvidan još od 1999 godine, upravo ukazuje na razlog zbog kog tužilja nije mogla da naplati svoja potraživanja, koja u novoj parnici nastoji da ostvari tužbom protiv države za naknadu štete. Odredbom člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da pravno lice odgovara za štetu koju je njegov organ prouzrokovao trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svoje funkcije. Uslov za odgovornost tužene za nastalu štetu je, pre svega, da je šteta prouzrokovana od strane organa tužene, a u konkretnom slučaju štetu nije prouzrokovao organ tužene. Osim toga, nije dokazano postojanje uzročne veze između nastanka štete i rada organa tužene. Takođe nije ispunjen ni uslov koji se tiče nezakonitog rada organa tužene, o čemu su u pobijanoj presudi dati detaljni razlozi.

Kako je drugostepeni sud za svoju odluku dao jasne i potpune razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, suprotni navodi revizije nisu osnovani.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić