Imajući navedeno u vidu Vrhovni kasacioni sud je ispitao nižestepene presude primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da je revizija tužene neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kao radnik opštinske uprave tužene Opštine 2012. godine napunila 10 godina radnog staža kod tužene čime je stekla uslov za isplatu jubilarne nagrade koja se na osnovu Pravilnika o radnim odnosima opštinske uprave opštine Doljevac, isplaćuje zaposlenima sa navršenih 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca. Te 2012. godine, jubiralna nagrada je isplaćena svim zaposlenima koji su to pravo ostvarili u toj kalendarskoj godini osim tužilji. Iz tog razloga se tužilja 05.04.2013. godine obratila načelnici Opštinske uprave sa zahtevom za isplatu jubilarne nagrade ali je njen zahtev odbijen rešenjem načelnice broj ... od 27.08.2013. godine sa obrazloženjem da je to pravo stekla 2012, a ne 2013. godine i zato što je članom 15. Zakona o budžetu RS za 2013. godinu u skladu sa članom 56. stav 4. Zakona o budžetskom sistemu propisano da se te 2013. godine neće vršiti isplata božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2013. godini.

Prvostepeni sud je ocenio da je tužbeni zahtev neosnovan, jer je rešenjem broj ... od 27.08.2013. godine odbijen zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade, pri čemu tužilja nije iskoristila pravo prigovora protiv tog rešenja, čime je ono postalo konačno, a kako tužilja nije pružila dokaze da je tražila poništaj navedenog rešenja kao nezakonitog, nema pravo na sudsku zaštitu.

Apelacioni sud u Nišu je izrazio drugačiji pravni stav sa obrazloženjem da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da je tužbeni zahtev tužilje neosnovan, jer tužilja ima pravo na jubilarnu nagradu, koja joj pripada po PKU za državne organe, koja nije isplaćena, zbog čega je pobijanom drugostepenom presudom preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je Apelacioni sud u Nišu usvojio zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade. Za svoju odluku je dao razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Članom 120. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 124/05 ... 32/13) je propisano da se opštim aktom odnosno ugovorom o radu može utvrditi pravo na isplatu jubilarne nagrade i solidarne pomoći. Ovo pravo predviđeno je članom 49. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“, br. 11/09 i 15/12) koji se prema članu 1. ugovora primenjuje i na zaposlene u organima lokalne samouprave. Ovom odredbom propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne neto zarade po zaposlenom u privredi Republike Srbije prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava. Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvario pravo iz radnog odnosa.

Tokom 2012. godine nije bilo zabrane isplate jubilarne nagrade, a tužena je vršila isplatu jubilarnih nagrada drugim zaposlenima, osim tužilji koja je to pravo ostvarila iste godine. Tužilja nije imala obavezu podnošenja zahteva za isplatu jubilarne nagrade u situaciji kada to nije propisano bilo kojim aktom poslodavca. Tužena kao njen poslodavac je bila u obavezi da 2012. godine planira i obezbedi sredstva za isplatu njene jubilarne nagrade kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Kada je tužilja ostvarila pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada u toku 2012. godine, koja nije isplaćena, a to pravo je propisano Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe i Pravilnikom o radnim odnosima tužene, pri čemu nije bilo zabrane za isplatu jubilarne nagrade Zakonom o budžetu za 2012. i 2013. godinu, tada tužilja osnovano potražuje jubilarnu nagradu za 10 godina rada u toku 2012. godine, pri čemu tužilja ne može da snosi posledice propusta tužene da joj nagradu isplati te godine. Drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade čija je visina utvrđena putem veštačenja.

Kako se ostalim revizijskim navodima ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić