Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marko Tomović, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i odbije optužbu prema okrivljenom ili ih ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je predložio da bude obavešten o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog AA, s obzirom da je ova krivičnopravna stvar već pravnosnažno presuđena, jer joj je prethodio prekršajni postupak protiv okrivljenog u vezi sa istim događajem, koji je sproveden od strane Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu, a koji postupak je pravnosnažno obustavljen prema okrivljenom AA, zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 47) i tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja.

Međutim, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je protiv okrivljenog AA, vođen prekršajni postupak zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 47) i 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a koji postupak je pravnosnažno obustavljen prema okrivljenom rešenjima Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu 4Pr 1260/15 od 24.04.2017. godine u odosu na prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 47) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i rešenjem istog suda 4Pr 333/17 od 24.04.2017. godine u odnosu na prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, zbog nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja.

Krivični postupak protiv okrivljenog AA, vođen je zbog krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. Krivičnog zakonika i okončan pravnosnažno kako je to napred navedeno.

U konkretnom slučaju je nesporno da su protiv okrivljenog AA, povodom istog životnog događaja, vođena dva postupka i to prekršajni postupak, okončan rešenjima Prekršajnog suda u Gornjem Milanovcu i 4Pr 1260/15 od 24.04.2017. godine i 4Pr 333/17 od 24.04.2017. godine (pravnosnažna 25.05.2017. godine), kojima je postupak prema okrivljenom pravnosnažno obustavljen zbog prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 47) i tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, usled nastupanja apsolutne zastarelosti prekršajnog gonjenja i krivični postupak koji je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Čačku K 1/17 od 25.01.2017. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 474/17 od 23.05.2017. godine, samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, kojom je okrivljeni oglašen krivim.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP je propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji, ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu, odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno olobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1. Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, propisano je da se nikome ne sme ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Evropski sud za ljudska prava je zauzeo stanovište da se član 4. Protokola 7. mora shvatiti na način da zabranjuje kazneni progon ili suđenje za drugo delo u meri u kojoj ono proizilazi iz istovetnih činjenica ili činjenica koje su u suštini bitno iste, kao i prvo kažnjivo delo za koje je već doneta pravnosnažna osuđujuća ili oslobađajuća presuda.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prema okrivljenom AA pravnosnažno obustavljen prekršajni postupak zbog toga što je na dan 23.04.2015. godine, oko 22,30 časova na Rudniku, upravljao putničkim vozilom „B“ kategorije, registarske oznake ..., krećući se državnim putem drugog A reda broj 152, iz pravca Topole u pravcu Rudnika, kada dolaskom u ulicu Karađorđevu naspram odeljenja policije, nije zaustavio svoje vozilo na znak ovlašćenog lica, već je nastavio dalje kretanje (prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 47) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima) i zbog toga što kada je u 02,27 časova u PS Gornji Milanovac isti testiran na prisustvo psihoaktivnih supstanci uređajem marke „...“ test ..., utvrđeno je, da je u saobraćaju na putu učestvovao pod dejstvom psihoaktivnih supstanci (prekršaj iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima).

Nakon donošenja navedenih rešenja, okrivljeni je oglašen krivim u krivičnom postupku, što je dana 23.04.2015. godine, u večernjim časovima, stavio na raspolaganje radi uživanja opojne droge „kokain“ sa razblaživačem tetramisolom, svoje putničko vozilo marke „...“, registarske oznake ..., broj vozila „..“ taksi službe „...“ iz ..., a zatim preduzeo dalje opisane radnje u izreci krivične presude, pa je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. Krivičnog zakonika.

Prema navedenom, iako je u oba postupka reč o istom okrivljenom i o životnom događaju koji se odigrao u istom prostornom okviru, činjenični opisi prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 47) i tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, bitno su različiti od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 247. stav 1. KZ. Opis prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 47) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, odnosi se na nezaustavljanje sopstvenog vozila na znak ovlašćenog službenog lica i nastavljanje daljeg kretanja, dok se opis prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 54) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima odnosi na učestvovanje u saobraćaju na putu pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, pri čemu dakle opisi ova dva prekršaja uopšte ne sadrže činjenice i radnje okrivljenog u vezi sa stavljanjem na raspolaganje radi uživanja opojne droge kokain sa razblaživačem tetramisolom, sopstvenog putničkog motornog vozila. Stoga se po nalaženju ovog suda, ne može reći da su činjenice koje su obuhvaćene izrekama prekršajnih rešenja kojima je prema okrivljenom prekršajni postupak pravnosnažno obustavljen, identične onim činjenicama koje predstavljaju elemente krivičnog dela omogućavanje uživanja opojnih droga iz člana 247. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim u krivičnom postupku, te u konkretnom slučaju nije ispunjen osnovni kriterijum da su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem), a što dalje znači da se ne može ni raditi o pravnosnažno presuđenoj stvari, u smislu odredbe člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa stoga nisu postojale procesne smetnje za vođenje protiv okrivljenog druge vrste kaznenog postupka, povodom istog životnog događaja, u konkretnom slučaju, krivičnog postupka pred redovnim sudom.

Imajući u vidu navedeno, to su po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, na štetu okrivljenog AA, učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe da su pobijane presude donete i uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnovati. U tom smislu, kao nezakonit dokaz, branilac označava izvod iz komunikacije putem SMS poruka između okrivljenih preko njihovih mobilnih telefona, sačinjen od strane PS Gornji Milanovac KU 577/15 od 05.06.2015. godine, smatrajući da isti ne može predstavljati dokaz u postupku, budući da je sačinjen od strane ovlašćenih službenih lica policije uz znanje i saglasnost Višeg javnog tužioca u Čačku, ali bez naredbe suda.

Odredbom člana 152. stav 3. ZKP propisano je da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, preduzima na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica.

Odredbom člana 155. ZKP je propisano da na obrazloženi zahtev javnog tužioca, pretresanje naređuje sud.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je pred prvostepenim sudom u toku dokaznog postupka na glavnom pretresu 25.01.2017. godine, pročitan izvod iz komunikacije putem SMS poruka između okrivljenih AA i BB (pravnosnažno osuđen u vezi istog događaja, a zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ), preko njihovih mobilnih telefona- KU 577/15 od 05.06.2015. godine, sačinjen od strane radnika krim.tehnike PS Gornji Milanovac, u kom izveštaju je navedeno da su poruke između okrivljenog AA i okrivljenog BB od 23.04. i 24.04.2015. godine, fotografisane iz mobilnog telefona BB, i da je potom isti izveštaj dostavljen Višem javnom tužiocu u Čačku.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi nisu mogli u dokaznom postupku koristiti predmetni izveštaj, odnosno izvod iz komunikacije putem SMS poruka između okrivljenih preko njihovih mobilnih telefona, KU 577/15 od 05.06.2015. godine, jer je isti sačinjen bez naredbe suda, suprotno članu 152. stav 3. ZKP, koji izričito propisuje da se pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka, u koje uređaje nesumnjivo, prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, spada i mobilni telefon- preduzima na osnovu naredbe suda, pa je stoga u konkretnom slučaju reč o nezakonitog dokazu, koji se kao takav ne može korisiti u krivičnom postupku.

Međutim, po nalaženju ovog suda, kako su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku utvrdili i na osnovu potvrda o privremeno oduzetim predmetima PS Gornji Milanovac Ku broj 577/15 od 24.04.2015. godine i KU 577/15 od 23.04.2015. godine, mernog lista PS Gornji Milanovac KU 135/15 od 24.04.2015. godine, zapisnika o testiranju lica na prisustvo psihoaktivnih supstanci saobraćajne policije u Čačku 10/15 od 24.04.2015. godine koji se odnosi na okrivljenog AA, zatim uvidom u fotodokumentaciju, kao i u potvrdu o vraćenim predmetima PS Gornji Milanovac KU 577/15 od 24.04.2015. godine koja se odnosi na okrivljenog AA, te potvrdu o vraćenim predmetima PS Gornji Milanovac KU 577/15 od 24.04.2015. godine koja se odnosi na okrivljenog BB, zatim na osnovu zapisnika o veštačenju MUP RS, NKT Centra Beograd 03/4-10 broj 234-7744/15 od 26.10.2015. godine, potom nalaza i mišljenja Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakuleta protokol K 7906/15 od 12.08.2015. godine, kao i nalaza i mišljenja komisije veštaka za okrivljenog AA od 17.05.2016. godine i okrivljenog BB, te uvidom u priloženu kopiju taksi dozvole za vozilo registarske oznake ..., za preduzetnika AA- to u konkretnom slučaju nije došlo do bitne povrede odredaba postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi i bez predmetnog izvoda, odnosno izveštaja iz komunikacije putem SMS poruka između okrivljenih, Ku 577 od 05.06.2015. godine, sačinjenog od strane PS Gornji Milanovac, bila donesena ista presuda.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodima da nižestepeni sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenom, nije dao značaj olakšavajućim okolostima, zbog čega isti smatra da je izrečena sankcija – kazna zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci-prestroga, budući da je sud imao mogućnost da okrivljenom izrekne uslovnu osudu.

Iznetim navodima, iako branilac označava povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP.

U zahtevu se ističe i to da je nesporno da su okrivljeni kritičnom prilikom konzumirali opojnu drogu u taksi vozilu, ali da je sporno postojanje svesti okrivljenog AA da zaustavlja vozilo pored puta, radi stavljanja na raspolaganje istog radi uživanja opojne droge, kao i svesti da na taj način ugrožava zdravlje putnika – okrivljenog BB, budući da je, prema navodima zahteva, okrivljeni AA, obavljao svoju preduzetničku delatnost, vozeći okrivljenog BB taksi vozilom uz naknadu, zaustavljajući se kritičnom prilikom, na zahtev klijenta, radi vršenja fizioloških potreba, a sve u cilju vršenja dobre poslovne politike- što prema stavu branioca, sve ukazuje da se nisu stekla sva subjektivna obeležja krivičnog dela za koja se okrivljeni AA tereti, pa isti smatra da je time učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iznetim navodima, iako branilac formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po nalaženju ovog suda, isti osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, odnosno ukazuje da je u pobijanim presudama pogrešno utvrđeno činjenično stanje.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu poneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                   Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić