Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog AA, adv. Zoran Marić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i prema okrivljenom odbije optužbu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, adv. Zoran Marić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, to jest da krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo, budući da je to delo Zakonom o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda članom 22. stav 1. tačka 14) propisano kao prekršaj, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje neosnovanim.

Naime, stoje navodi u zahtevu da je grabuljanje kao način lova ribe propisan kao prekršaj iz člana 22. stav 1. tačka 14. Zakona o zaštiti i održivom korišćenju ribljeg fonda. Međutim, imajući u vidu da navedeni zakon ne propisuje lov ribe na način štetan za razmnožavanje, a u konkretnom slučaju iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljenom stavljeno na teret da je lovio ribu na način štetan za razmnožavanje ribe – takozvano grabuljanje, što predstavlja zakonsko obeležje krivičnog dela nezakonit ribolov iz člana 277. stav 2. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim, to suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog okrivljeni AA, nije mogao biti oglašen krivim za prekršaj, već za krivično delo.

Stoga se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje da se u konkretnom slučaju radi o prekršaju, te da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Takođe, neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na učinjenu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Naime, ukazujući na ovu povredu odredaba ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su u konkretnom slučaju povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog javnog tužioca, jer po stavu branioca ne radi se o krivičnom delu, pa samim tim ni javni tužilac nije ovlašćen za vođenje tog postupka.

Međutim, po oceni ovog suda, javni tužilac je u konkretnom slučaju bio ovlašćeni tužilac za preduzimanje krivičnog gonjenja protiv okrivljenog. Naime, iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nezakonit ribolov iz člana 277. stav 2. KZ, koje je okrivljenom stavljeno na teret i zbog kog je oglašen krivim, a za ovo krivično delo ovlašćenje za krivično gonjenje pripada javnom tužiocu, koji je dakle bio ovlašćeni tužilac u konkretnom slučaju, to navodi istaknuti u zahtevu da se u konkretnom slučaju radi o prekršaju, i da su povređene odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, u stvari predstavljaju sopstvenu procenu podnosioca zahteva, te je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev i u ovom delu ocenjen neosnovanim.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Zorana Marića, da se u konkretnom slučaju radi o pokušaju krivičnog dela iz čega proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog je već isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i u obrazloženju uputio na razloge prvostepenog suda (strana 6 obrazloženja prvostepene presude), koji je Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim pravosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca orkivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić