Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 52/17 od 01.02.2017. godine, delimično je usvojena žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda tako što je odbijen tužbeni zahtev za supružansko izdržavanje preko 20% do dosuđenog iznosa od 30% ukupnih mesečnih primanja tuženog, a troškovi parničnog postupka sniženi su na iznos od 28.575,00 dinara. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv drugostepene presude, tuženi je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su bile u braku od 12.08.1976. godine. Tokom ovog parničnog postupka, prvostepenom presudom P2- 154/15 od 28.07.2015. godine stavom prvim izreke razveden je brak parničnih stranaka. Stavom drugim izreke delimično je usvojen protivtužbeni zahtev tužene za supružansko izdržavanje. Stavom trećim izreke delimično je odbijen protivtužbeni zahtev za izdržavanje. Stavom četvrtim izreke tužilac je obavezan da tuženoj naknadi parnične troškove. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2. 32/16 od 19.01.2016. godine, ukinuta je prvostepena presuda u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Nakon razvoda braka, parnične stranke su nastavile da žive u kući u ..., čije vlasništvo je tuženi preneo na zajedničkog sina, a on i tužilja su zadržali pravo doživotnog plodouživanja sa po ½ idealnog dela. Nakon toga, tuženi se iselio iz porodične kuće i živi u kući u vlasništvu njegove sestre, a kupio je jednosoban stan u .... Tužilja je ostala da živi u porodičnoj kući u kojoj živi i sin parničnih stranaka sa porodicom. Tužilja sa sinom ne živi u zajedničkom domaćinstvu, a režijske troškove snose po pola. Tužilja je rođena ... godine, i tokom trajanja braka je ostvarivala prihode od nadnice, ali više ne može da obavlja fizičke poslove zbog pogoršanog zdravstvenog stanja. Nalazi se na evidenciji Službe za zapošljavanje, ali zbog godina života i nedostatka kvalifikacija nije u mogućnosti da pronađe zaposlenje. U izdržavanju joj pomažu rođaci, a njene ukupne mesečne potrebe su procenjene na 35.000,00 dinara. Tuženi je rođen ... godine, i priznato mu je svojstvo invalida druge grupe sa 100% invaliditeta. Ostvaruje mesečna primanja i to 26.359,00 dinara od Opštine ... kao vojni invalid, 51.620,00 dinara po osnovu lične invalidnine i 32.528,00 dinara po osnovu naknade za tuđu negu i pomoć. Mesečne potrebe tuženog utvrđene su na 45.000,00 dinara.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je prvostepena presuda preinačena i tuženi obavezan da doprinosi izdržavanju tužilje sa 20% od svojih ukupnih mesečnih primanja.

Naime, u postupku je utvrđeno da tužilja nema dovoljno sredstava za izdržavanje i nezaposlena je, pa stoga ima pravo na izdržavanje od strane tuženog, u smislu člana 151. stav 1. Porodičnog zakona. Visina idzržavanja pravilno je utvrđena, prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, u skladu sa čl. 160. – 162. Porodičnog zakona.

Revizijom tuženog neosnovano se u ovom delu ističe pogrešna primena materijalnog prava i navodi da se kao osnov za izdržavanje ne može uzeti dodatak za tuđu negu i pomoć, niti lična invalidnina, s obzirom da se ne radi o ličnim primanjima. Međutim, članom 148. stav 4. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da se izvršenje na primanju ratnih i mirnodopskih vojnih invalida po osnovu invalidnine, ortopedskog dodatka i invalidskog dodatka može sprovesti samo za potraživanje po osnovu zakonskog izdržavanja, naknade štete nastale usled oštećenja zdravlja ili umanjenja odnosno gubitka radne sposobnosti i zbog izgubljenog izdržavanja usled smrti davaoca izdržavanja i to do iznosa od 1/2 tog primanja. S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o potraživanju po osnovu zakonskog izdržavanja, proizilazi da su ovi navodi revizije neosnovani.

Međutim, u nižestepenim presudama je pogrešno primenjeno materijalno pravo kada je tuženi obavezan da tužilji plaća supružansko izdržavanje počev od 18.05.2015. godine kao dana podnošenja protivtužbenog zahteva za izdržavanje pa ubuduće sve dok za to postoje zakonski uslovi ili se odluka ne izmeni.

Prema članu 163. stav 2. Porodičnog zakona, izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može se produžiti i posle isteka roka od pet godina, ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

S obzirom da je protivtužbeni zahtev za supružansko izdržavanje podnet u toku trajanja ovog parničnog postupka, koji je iniciran tužbom za razvod braka, i da je presudom Osnovnog suda u Rumi P2-154/15 od 28.07.2015. godine stavom prvim izreke razveden brak parničnih stranaka, te da parnične stranke nisu podnele žalbu protiv ovog dela prvostepene presude, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da je tuženi u obavezi da tužilji plaća supružansko izdržavanja u trajanju od pet godina, počev od dana pravnosnažnosti presude kojom je brak razveden. Stoga su nižestepene presude u ovom delu preinačene na navedeni način.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu čl. 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Snežana Andrejević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić