Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Krsto Bobot, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 7) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje o zahtevu odbrane za donošenje rešenja o odbacivanju optužnice, a zatim na ponovno suđenje, u slučaju da javni tužilac zatraži nastavak krivičnog postupka, uz istovremeni zahtev da branilac bude obavešten o sednici veća na osnovu člana 488. stav 2. ZKP, te da se na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijanim presudama i prvostepeni i drugostepeni sud povredili odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenja nadležnog organa, obzirom da je okrivljeni AA izručen organima Republike Srbije od strane Republike Hrvatske, radi vođenja postupaka pred drugim sudovima u Republici Srbiji, a ne radi vođenja predmetnog krivičnog postupka pred Višim sudom u Zrenjaninu.

Prema navodima zahteva, odbrana okrivljenog je više puta predlagala da se optužnica javnog tužioca VJT u Zrenjaninu odbaci na osnovu člana 416. stav 1. tačka 2) ZKP jer ne postoji odobrenje nadležnog državnog organa za vođenje krivičnog postupka, međutim sud nije odbacio optužnicu, već je nakon dobijanja naknadnog odobrenja za vođenje krivičnog postupka pred Višim sudom u Zrenjaninu, koje su po naknadnoj zamolnici dali nadležni organi Republike Hrvatske, krivični postupak protiv okrivljenog nastavljen po istoj optužnici javnog tužioca VJT u Zrenjaninu, i pored toga što je prema stavu odbrane bilo neophodno da Viši sud u Zrenjaninu odbaci optužnicu javnog tužioca zbog toga što ne postoji odobrenje nadležnog organa za vođenje krivičnog postupka, te da javni tužilac zatraži nastavak krivičnog postupka i izjasni se o optužnom aktu na osnovu kog bi se vodio krivični postupak protiv okrivljenog. U zahtevu se ističe i da je javni tužilac bio u obavezi da zahteva nastavak krivičnog postupka nakon naknadnog odobrenja nadležnog organa Republike Hrvatske, kako bi bio u procesnoj poziciji ovlašćenog tužioca, a ozbirom da to nije učinjeno, sudovi su povredili odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja odobrenja nadležnog organa, odnosno u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, a na štetu okrivljenog.

Izloženi navodi zahteva se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je presudom Višeg suda u Zrenjaninu K broj 36/10 od 28.02.2013. godine, koja je u odnosu na okrivljenog AA preinačena u pogledu odluke o kazni presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 1437/13 od 26.11.2013. godine, okrivljeni AA, kome je suđeno u odsustvu, osuđen na tri godine zatvora zbog krivičnog dela iz člana 20. stav 3. u vezi stava 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama. Nakon toga, rešenjem Višeg suda u Zrenjaninu Kv. broj 75/14 od 09.06.2014. godine, dozvoljeno je ponavljanje krivičnog postupka protiv okrivljenog, nakon što je okrivljeni izručen Republici Srbiji od strane Republike Hrvatske. Izručenje okrivljenog AA dozvoljeno je rešenjem Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske Ur. broj 514-06-02-01-13-08 od 06.12.2013. godine, pri čemu je izručenje dopušteno u svrhu izvršenja kazne zatvora koja je okrivljenom izrečena presudom Višeg suda u Beogradu, kao i u svrhu vođenja krivičnog postupka pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, pred Višim sudom u Beogradu i pred Osnovnim sudom u Kraljevu. Nakon ponovljenog krivičnog postupka u prisustvu okrivljenog, na osnovu člana 478. stav 3. ZKP, Viši sud u Zrenjaninu je presudom K. broj 52/14 od 09.05.2016. godine delimično stavio van snage presudu K. broj 36/10 od 28.02.2013. godine, u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju, pa je okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci. Ova presuda ukinuta je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 1055/16 od 05.10.2016. godine, a nakon ponovljenog krivičnog postupka, u prisustvu okrivljenog, Viši sud u Zrenjaninu je presudom 3K broj 81/16 od 16.03.2017. godine, delimično stavljajući van snage prethodnu presudu, u delu koji se odnosi na krivičnu sankciju, okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i šest meseci. Ova presuda potvrđena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 broj 445/17 od 13.09.2017. godine.

Dakle, tačni su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje da okrivljeni AA nije bio izručen organima Republike Srbije od strane Republike Hrvatske radi vođenja krivičnog postupka pred Višim sudom u Zrenjaninu, već radi vođenja postupaka pred drugim nadležnim sudovima u Republici Srbiji, a što je predstavljalo procesnu smetnju za vođenje postupka pred Višim sudom u Zrenjaninu. Međutim, ova smetnja otklonjena je donošenjem rešenja Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske Ur broj 514-06-02-01-02-15-18 od 20.10.2015. godine, kojim je data saglasnost nadležnim organima Republike Srbije za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA pred Višim sudom u Zrenjaninu zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Stoga, iako je u konkretnom slučaju učinjena povreda odredaba člana 416. stav 1. tačka 2) ZKP, po oceni ovoga suda, radi se o relativno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, koja nije od uticaja na zakonitost odluke, pa kada se ima u vidu i činjenica da je ova povreda naknadno konvalidirana donošenjem rešenja Ministarstva pravosuđa Republike Hrvatske Ur broj 514-06-02-01-02-15-18 od 20.10.2015. godine, kojim je data saglasnost nadležnim organima za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA pred Višim sudom u Zrenjaninu zbog predmetnog krivičnog dela, i da je na ovaj način otklonjena procesna smetnja koja je privremeno sprečavala vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog, to je Viši javni tužilac u Zrenjaninu shodno odredbi člana 417. tačka 2) ZKP imao ovlašćenje da nastavi krivični postupak protiv okrivljenog zbog predmetnog krivičnog dela. Stoga su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz povredu odredaba krivičnog postupka u pogledu postojanja odobrenja nadležnog organa, odnosno u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, odbijen je kao neosnovan, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Sa svega izloženog, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                         Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić