Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Pejičić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 7, 8. i 9. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi krivične odgovornosti.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljene AA navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 7, 8. i 9. ZKP samo formalno označava povrede zakona iz člana 485. stav 4. ZKP zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se one sastoje, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama, navodi da je u obrazloženja prvostepene presude navedeno da je oštećena BB obavila pregled zbog povrede od strane drugog lica i da je tom prilikom fizikalnim nalazom konstatovano da na levoj podlaktici ima oguljotinu 15 h 5 cm, a koja je povreda zapravo kod okrivljene, a ne kod oštećene pa su prvostepeni i drugostepeni sud učinili povredu zakona jer nisu utvrdili stvarno činjenično stanje, a koja povreda je vezana za postojanje ovlašćenog tužioca jer takve optužbe za ovu povredu nema.

Kako su, u podnetom zahtevu samo formalno označene povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno – bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7, 8.i 9. ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva – na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                              Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić