Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 407/17 od 22.08.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca mal. AA kao neosnovana i presuda Osnovnog suda u Prijepolju P2 23/17 od 15.05.2017. godine, u stavu drugom i trećem izreke potvrđena. Stavom drugim izreke, preinačena je ista odluka u stavu četvrtom izreke tako što je obavezan tužilac da tuženom na ime troškova spora plati 282.070,00 dinara.

Protiv drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), u vezi sa članom 202. Porodičnog zakona i utvrdio da je revizija delimično osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Prijepolju P2 75/12 od 28.04.2012. godine, sporazumno je razveden brak zaključen između BB i VV, a dete predlagača mal. AA, rođen ... godine, poveren majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, i obavezan tuženi da na ime izdržavanja deteta mesečno plaća 10.000,00 dinara, počev od 16.07.2012. godine kao dana podnošenja predloga. Istom presudom je određeno da će sin sa ocem održavati lične odnose po dogovoru roditelja. Mal. AA živi sa majkom i majčinom ćerkom iz prethodne vanbračne zajednice, na spratu porodične kuće tužiočevog dede po majci, koji plaća komunalije. Zakonska zastupnica tužioca nije zaposlena, ima registrovanu radnju – ... koja je privremeno zatvorena. Bila je na probnom radu u firmi ''...'' sa mesečnom zaradom od 22.000,00 dinara, ali je ovaj rad prestao bez zasnivanja radnog odnosa. Mal. AA, rođen ... godine je u vreme donošenja prvostepene presude 2017. godine imao 14 godina i pohađao je sedmi razred osnovne škole, a tužiljina kćerka GG treći razred gimnazije i oboje idu u crkveni hor. Tuženi redovno plaća izdržavanje za tužioca u iznosu od 12.000,00 dinara (iako je po sporazumu obavezan da plaća 10.000,00 dinara), a povremeno kupuje garderobu i obuću za dete. Zakonska zastupnica tužioca za garderobu i obuću mal. AA izdvaja mesečno 3.000,00 dinara, za prevoz 1.000,00 dinara, za trening fudbala plaća 1.000,00 dinara, a troškovi knjiga, svezaka i pribora na godišnjem nivou iznose oko 16.000,00 dinara, a za hranu za svo troje izdvaja oko 30.000,00 dinara mesečno, za ličnu higijenu oko 4.000,00 dinara, pomažu je otac i majka. Ona ne prima alimentaciju za prvo dete, kćerku GG. Tuženi stanuje u porodičnoj kući u ... sa suprugom, sinom, koji je rođen u ... 2016. godine i kćerkom supruge iz prvog braka, starom 9 godina, koja ide u školu. U istoj kući žive brat i majka tuženog. Prema potvrdi Kompanije ''DD'' ..., ... od 13.05.2016. godine, u periodu od 17.12.2010. godine do 31.03.2016. godine, tuženi je u proseku bio zaposlen na brodovima oko 6 meseci i za jul 2015. godine mu je plaćeno 1.245,12 evra. Tuženi je u iskazu, koji je prihvaćen od strane nižestepenih sudova, naveo da na brodu provede oko šest do sedam meseci godišnje i zarađuje oko 1500 do 1600 evra mesečno (poslodavac ne plaća doprinose za socijalno osiguranje). Supruga tuženog ne prima alimentaciju za dete iz prvog braka, ali prima dečiji dodatak od 2.500,00 dinara i za zajedničko dete 6.000,00 dinara. Tuženi za hranu i komunalije za suprugu i decu izdvaja oko 200 – 300 evra, a račune za komunalije plaća oko 5.-6.000,00 dinara, greju se na drva. Sudovi su potrebe mal. AA utvrdili u iznosu od 21.026,36 dinara. Prema izveštaju Ministarstva socijalne politike od 24.04.2017. godine, minimalna suma izdržavanja iznosi 24.688,00 dinara.

Nakon 2014. godine zakonska zastupnica tužioca BB je branila mal. AA da ide kod oca u ... zbog čega je tuženi u ovoj parnici podneo protivtužbu na ročištu od 15.10.2015. godine. Prema Izveštaju Centra za socijalni rad ... od 24.11.2015. godine, roditelji mal. AA su nakon razvoda braka 2012. godine bili u korektnim odnosima, koji su se poremetili kada je tuženi zasnovao novu zajednicu. Tokom postupka je određena privremena mera rešenjem od 31.12.2015. godine, koja nije realizovana. Prilikom saslušanja pred sudom na ročištu od 14.11.2016. godine tužilac je izrazio mišljenje da želi da nastavi viđanje sa ocem u gradu, kada se dogovore i da ne želi da odlazi kod oca u kuću. Centar za socijalni rad je u izveštaju od 24.11.2015. godine predložio model viđanja kao u izreci, te u dopunskom izveštaju od 14.11.2016. godine i od 24.04.2017. godine ostao pri predloženom modelu jer takav model podstiče pozitivan rast i razvoj ličnosti deteta i predstavlja najbolji interes mal. AA uz ocenu da je mišljenje deteta odraz lojalnosti prema majci.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su ocenili da izmenjene okolnosti opravdavaju povećanje visine izdržavanja i obavezali tuženog da izdržavanju tužioca doprinosi u iznosu od 12.000,00 dinara mesečno, pozivom na članove 154, 160, 161. i 164. Porodičnog zakona. Način održavanja ličnih odnosa stranaka uređen je primenom člana 65. Porodičnog zakona prihvatanjem predloga organa starateljstva.

Revizijom tužioca se osnovano ističe da su sudovi pogrešno primenili materijalno pravo prilikom utvrđivanja visine doprinosa za izdržavanje.

Prema članu 160. Porodičnog zakona, izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja (stav 1). Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 2). Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja (stav 3). Minimalna suma izdržavanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odnosno za lica na porodičnom smeštaju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, u skladu sa zakonom (stav 4).

Prema članu 161. Porodičnog zakona, izdržavanje se, po pravilu, određuje u novcu (stav 1). Izdržavanje se može odrediti i na drugi način, ali samo ako se poverilac i dužnik izdržavanja o tome sporazumeju (stav 2).

Prema članu 162. stav 3. Porodičnog zakona, ako je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja.

Imajući u vidu uzrast tužioca (14 godina u vreme presuđenja), utvrđene potrebe od 21.026,36 dinara, minimalnu sumu izdržavanja od 24.688,00 dinara, zaradu tuženog utvrđenu potvrdom poslodavca i iz iskaza tuženog (oko 850 evra mesečno, odnosno oko 100.000,00 dinara) primenom kriterijuma određivanja izdržavanja propisanih članom 160. Porodičnog zakona, vodeći računa da visina izdržavanja treba da omogući najmanje nivo standarda dužnika izdržavanja u smislu člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je u mogućnosti da izdržavanju tužioca doprinosi sa 15.000,00 mesečno, bez ugrožavanja izdžravanja drugog deteta, znatno nižeg kalendarskog uzrasta (2 godine u vreme presuđenja). Ovo imajući u vidu i da zakonska zastupnica tužioca poseban doprinos izdržavanju daje svakodnevnom brigom o detetu. Okolnost da tuženi povremeno kupuje garderobu tužiocu, što nižestepeni sudovi ističu, nema uticaj na visinu izdržavanja koja se određuje u novcu, a drugačije samo ako se stranke sporazumeju (citirani član 161. Porodičnog zakona). Takav sporazum ovde ne postoji i zakonska zastupnica tužioca je tvrdila da je garderoba koju tuženi uzima neadekvatna (prevelik ili premali broj obuće). Zato su nižestepene presude preinačene delimičnim usvajanjem revizije tužioca. Preko dosuđenog iznosa od 15.000,00 dinara mesečno, zahtev za doprinos izdržavanju je neosnovan, s obzirom na okolnosti od značaja za određivanje visine izdržavanja.

Suprotno navodima revizije, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odredili način održavanja odnosa stranaka kao u izreci.

Revizijom se neosnovano ističe da sudovi nisu cenili mišljenje deteta i da su time postupili suprotno članu 12. Konvencije o pravima deteta. Naprotiv, sudovi su mišljenju deteta posvetili dužnu pažnju, u skladu sa njegovim godinama i zrelošću, u smislu člana 63. st 3 i 266. stav 3. tačka 2. Porodičnog zakona, članova 12. i 13. Konvencije o pravima deteta, u vezi sa čim je dva puta tražena dopuna izveštaja organa starateljstva, i pravilno zaključili da najbolji interes deteta nalaže održavanje ličnih odnosa kao u izreci. Naime, najbolji interes deteta, kojim je sud dužan da se rukovodi u sporu za zaštitu prava deteta (član 266. st 1. Porodičnog zakona, član 3. Konvencije o pravima deteta) je pravni standard koji čini nekoliko elemenata procene: uzrast i pol deteta, njegove želje i osećanja, s obzirom na uzrast i zrelost, emotivne potrebe i potrebe za vaspitanjem i sposobnostima roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Sud nije dužan da uvaži mišljenje deteta ako to nije u njegovom najboljem interesu. U konkretnom slučaju, izveštajem organa starateljstva ocenjeno je da je mišljenje deteta motivisano potrebom da ne povredi majku, te da održavanje ličnih odnosa svaki drugi vikend sa noćenjem podstiče pozitivan rast i razvoj ličnosti deteta i predstavlja najbolji interes mal. AA, imajući u vidu bliske i tople odnose mal. AA sa članovima porodice. Kod takvog stanja nižestepeni sudovi su pravilno prihvatili predloženi model, ocenom svih okolnosti slučaja.

Navodi revizije da je mal. AA krenuo u srednju školu u ..., te da usled toga neće moći da viđa oca, nisu osnovani, jer je izrekom utvrđeno viđanje sina i oca po završetku školskih obaveza.

Osnovano se revizijom osporava odluka o troškovima postupka kojom je tužilac, mal. dete obavezan da tuženom, ocu na ime troškova postupka plati 282.070,00 dinara, što bi predstavljalo preko 20 mesečnih iznosa dosuđenih na ime izdržavanja. Pri tom, pogrešan je stav nižestepenih sudova da je tužilac u obavezi da naknadi troškove tuženom, jer je tužilac neznatno uspeo u sporu. Ova parnica je pokrenuta radi izmene odluke o dečijem izdržavanju i tužilac je uspeo u sporu, delimičnim usvajanjem njegovog zahteva. Tuženi je uspeo po protivtužbenom zahtevu za održavanje ličnih odnosa, a kako se radi o sporu koji se vodi u interesu deteta, razlozi pravičnosti nalažu da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, primenom člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. i člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić