.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 41/2017
27.12.2017. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, koju zastupa punomoćnik Jovan Mihajlović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Ede Getl, advokat iz ..., radi izvršenja ugovora, vrednost spora 662.646,00 dinara, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2727/16 od 06. oktobra 2016. godine, u sednici veća održanoj dana 27.12.2017. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2727/16 od 06. oktobra 2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 230/16 od 17.05.2016. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je tuženi obavezan da tužilji preda u državinu stambenu zgradu broj … u površini od 69m² sve nalazi se na kp. br. … u površini od 4,69 ari, kao i kp. br. … njiva prve klase u površini od 36,38 ari, upisane u LN br. … KO ... .
Pobijanom drugostepenom presudom usvojena je žalba tuženog, pa je preinačena prvostepena presuda u usvajajućem delu i odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila predaju u državini opisane nepokretnosti. Tužilja je obavezana da tuženom na ime troškova spora isplati 36.800,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud sud pazi po službenoj dužnosti. Kao revizijski razlog ističe se postojanje bitne povrede ali u obrazloženju revizije ne navodi se o kojoj je povredi reč.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, između tuženog kao prodavca i tužilje kao kupca zaključen je ''kupoprodajni ugovor'' 12.08.2014. godine po kome prodavac prodaje kupcu nepokretnost bliže opisana u članu 1. (koje istovremeno predstavlja i predmet ove parnice) za cenu od 11.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Po članu 2. ugovora kupac će isplatiti pre zaključenja 5.500 evra (što je učinila). Ako kupac ne isplati ostatak cene 5.500 evra najkasnije do 01.05.2015. godine ''kupoprodajni ugovor smatraće se raskinutim, te prodavac nije dužan da kupcu vrati kaparu od 2.200 evra dok je dužan da vrati kupcu primljeni iznos na ime dela kupoprodajne cene. U članu 4. ugovora je navedeno da kupac stupa u posed ''predmetne nekretnine današnjim danom, a prodavac obavezuje da do tada oslobodi predmetnu nekretninu od stvari i lica, pa ukoliko to ne učini dužan je da za svaki dan zakašnjenja isplati kupcu iznos od 3.000,00 dinara''. U toku postupka je utvrđeno da prodavac nepokretnosti bez obzira na sadržinu ugovora o prodaji predmet ugovora (nepokretnost) nije predao kupcu (tužilji) u državinu, niti je tužilja isplatila ostatak cena od 5.500 evra, a nije se ni uknjižila kao vlasnik u javnom registru. Tužilja je uputila tuženom dana 04.03.2015. godine izjavu da prebija svoja dva potraživanja i to: na ime obaveze tuženog za neplaćene račune za gas i struju u ukupnom iznosu od 494.802,41 dinar i na ime ugovorne kazne zbog zadocnjenja u predaji poseda u iznosu od 167.844,77 dinara, sa još nedospelim potraživanjem tuženog prema njoj, na ime ostatka cene od 5.500 evra.
Kod takvog činjeničnog stanja, prvostepeni sud smatra da je tužbeni zahtev samo delimično osnovan jer tuženi kao prodavac nije ispunio svoju ugovornu obavezu niti je danom zaključenja ugovora predao u posed predmet ugovora oslobođen od lica i stvari, niti je izmirio sve obaveze koje tereti nepokretnost (struja, grejanje, voda, porez na imovinu itd), dok je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev radi utvrđenja prava svojine, jer su stranke ugovorile da će se upis prava svojine izvršiti po isplati prodajne cene.
Suprotno drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu tužbenog zahteva, smatrajući da se nisu stekli uslovi za prebijanje međusobnih potraživanja između stranaka, jer je tužilja uputila tuženom 04. marta 2015. godine predlog (zahtev) za prebijanje sa cenom svoja dva potraživanja (računi za gas i struju i na ime ugovorne kazne zbog zadocnjenja u predaji poseda) iako potraživanje prodavca prema tuženom kupcu u iznosu od 5.500 evra u tom momentu nije bilo dospelo (isplata cene u potpunosti ugovorene do 01.05.2015. godine).
Stanovište drugostepenog suda je pravilno.
Naime, po članu 336. ZOO dužnik može prebiti potraživanje koje ima prema poveriocu sa onim što ovaj potražuje od njega ako oba potraživanja glase na novac (taj uslov je ispunjen) i ako su oba potraživanja dospela (taj uslov nije ispunjen). Naime, potraživanje tuženog kao prodavca na ime ostatka cene od 5.500,00 dinara na dan davanja izjave o prebijanju od 04.03.2015. godine nije dospelo jer je ugovoren rok za plaćanje ostatka cene do 01.05.2015. godine.
S obzirom da nisu ispunjeni uslovi za prebijanje potraživanja i da tužena nije ispunila svoju obavezu u pogledu plaćanja kupoprodajne cene, to prodavac nije u obavezi da preda stvar kupcu u vreme i na mestu predviđenom ugovorom (član 467. ZOO).
Sa druge strane imajući u vidu da je između stranaka zaključen fiksni ugovor, to su se stekli uslovi za raskid ugovora po članu 125. stav 1. ZOO po zakonu, pa poverilac ne može tražiti ispunjenje ugovora. Raskidom ugovora po članu 132. stav 1. ZOO, svaka stranka oslobođena je svojih obaveza, zbog čega prodavac nije u obavezi da kupcu ispuni ugovor odnosno preda nepokretnost u državinu.
Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
