Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Ugovorom o regulisanju međusobnih prava i obaveza br. 27 koji je dana 26.02.2004. godine zaključen između Opštine Vranje, pravnog prethodnika tužioca i tužene ''AA'' u ..., tužena se obavezala da će obavljati određene kulturne aktivnosti koje su od interesa za lokalnu samoupravu i širu društvenu zajednicu, a da će Opština Vranje, na ime obavljenih programskih aktivnosti, tuženoj obezbediti finansijska sredstva za plate zaposlenih u skladu sa zakonom, za materijalne troškove i deo programskih aktivnosti. Ugovorne obaveze su izvršavane do 2010. godine kada je počeo da se primenjuje Zakon o kulturi (''Službeni glasnik RS'' br. 72/09) kojim je propisan drugačiji režim finansiranja udruženja, odnosno način raspodele sredstava za finansiranje projekata u kulturi.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev tužioca i raskinuli ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Zakonom o kulturi (''Službeni glasnik RS'' br. 72/09), članom 10. stav 1., propisano je da se sredstva za finansiranje i sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u pojedinim delatnostima kulturne delatnosti obezbeđuje u budžetu Republike Srbije, budžetu autonomne pokrajine i budžetu jedinica lokalne samouprave, a dodeljuju se u skladu sa propisima kojima se uređuje kontrola državne pomoći i drugim zakonima. Članom 11. istog zakona, propisano je da se finansiranje i sufinansiranje kulturnih programa i projekata, kao i umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, vrši na osnovu javnog konkursa, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Konkurs iz stava 1. ovog člana, raspisuje se za svaku narednu budžetsku godinu, najkasnije 30 dana od dana usvajanja budžeta za narednu godinu. Odredbom člana 76. stav 1. tog zakona, propisano je da organ jedinice lokalne samouprave najmanje jednom godišnje raspisuje javne konkurse radi prikupljanja predloga za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, kao i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi, dok je stavom 3. tog člana, propisano da se sa izabranim podnosiocima projekata zaključuje ugovor o njihovom finansiranju, odnosno sufinansiranju.

Odredbom člana 133. Zakona o obligacionim odnosima, stavom 1. propisano je da ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja je zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora, može zahtevati da se ugovor raskine, dok je stavom 2. tog člana propisano da se raskid ugovora ne može zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati.

Saglasno citiranim odredbama Zakona o kulturi kojima je određeno da je za finansiranje ili sufinansiranje kulturnih projekata i programa neophodno prethodno raspisati javni konkurs, a da se zatim sa izabranim podnosiocima projekata zaključuje ugovor o njihovom finansiranju, odnosno sufinansiranju, izmenjeni su uslovi za finansiranje i način raspodele sredstava za projekte u kulturi u odnosu na ranije važeći Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblastima kulture (''Službeni glasnik RS'' br. 39/93, 42/98) na osnovu koga je zaključen predmetni ugovor o regulisanju međusobnih prava i obaveza. Polazeći od činjenice da su stupanjem na snagu Zakona o kulturi izmenjeni uslovi finansiranja i način raspodele sredstava za finansiranje projekata u kulturi u odnosu na Zakon o delatnostima od opšteg interesa u oblastima kulture važećeg u vreme zaključenja ugovora to je, po stanovištu ovog suda, pravilan zaključak nižestepenih sudova da se zbog ovih promenjenih okolnosti, za koje nije odgovorna ni jedna ugovorna strana, svrha ovog dvostrano teretnog ugovora više ne može ostvariti, posebno imajući u vidu nemogućnost održavanja na snazi ugovora koji je protivan važećem zakonu, iz kojih razloga su, suprotno navodima revizije tužene saglasno odredbi člana 133. Zakona o obligacionim odnosima ispunjeni uslovi za raskid ugovora. Osim navedenog, stupanjem na snagu Zakona o kulturi postalo je nemoguće ispunjenje obaveza koje je tužilac preuzeo zaključenim ugovorom (član 354. Zakona o obligacionim odnosima).

Kako se ostalim navodima revizije tužene ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane odluke, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić