Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dušan Nikolajević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane pravnosnažne presude u odnosu na okrivljenog AA i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog AA, advokata Dušana Nikolajevića, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je izreka pobijane pravnosnažne presude nerazumljiva u pogledu odlučne činjenice vezano za uzrok predmetne nezgode, tj. za radnje okrivljenih koje su u direktnoj uzročno-posledičnoj vezi sa nastankom nezgode, kojim navodima po nalaženju ovog suda, branilac ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

U zahtevu branilac ukazuje i na to da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka pravnosnažne presude protivrečna sama sebi, jer presuda nema razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a oni koji su dati su nejasni, i u znatnoj meri protivrečni, te da o činjenicama koje su predmet dokazivanja postoji znatna protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presude o sadržini isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika, zbog čega nije moguće ispitati zakonitost i pravilnost presude.

Pored navedenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti se ističe da su nižestepeni sudovi u konkretnom slučaju propustili da odluče i odgovore na „temeljno pitanje“, a naime, koja od pojedinačnih radnji izvršenja, tj. radnja kog okrivljenog je u bitnom uzročno-posledičnom odnosu sa nastupanjem zabranjene posledice, a čije radnje su eventualno doprinele nastupanju zabranjene posledice. U vezi toga, branilac ističe da radnje okrivljenog AA, nisu u uzročnoj vezi sa predmetnom nezgodom, čemu u prilog je i nalaz veštaka, iz koga prema stavu branioca, proizilazi da je osnovni uzrok nezgode greška koju je učinio nadzorni skretničar, davši izjavu otpravniku vozila, da je obezbeđen put vožnje za prolaz kola 812 kroz koloseke 13 i 3, odnosno dezinformacija da je obezbeđen predmetni put vožnje, kada nije bio i stvarno obezbeđen.

Iznetim navodima, branilac osporava utrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i daje sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u svojim odlukama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored navedenog, branilac u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je u pobijanim presudama došlo do navedene povrede krivičnog zakona, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga (član 485. stav 1.), dela i pravca koji su istaknuti u zahtevu u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji propisuje da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.).

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbaco kao nedozvoljen, a na osnovu 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                    Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić