U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u privrednom sporu po tužbi tužioca AA iz ..., koga zastupa advokat Goran Veljović iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV u stečaju iz ..., koga zastupa advokat Milutin Tomović iz ..., sa umešačem na strani tužioca GG iz ..., koga zastupa advokat Novak Stanić iz ..., radi utvrđenja, vrednost spora 341.544.446,39 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 8134/15 od 10.08.2016.godine i reviziji umešača izjavljenoj protiv dopunske presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 8134/15 od 30.08.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 29.06.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca AA iz ... izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 8134/15 od 10.08.2016. godine.

ODBIJA SE kao neosnovana revizija umešača GG iz ... izjavljena protiv dopunske presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 8134/15 od 30.08.2017. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog BB iz ... za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Pančevu P br. 338/14 od 16.09.2015.godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni za utvrđenje ništavosti založne izjave overene kod Opštinskog suda u Pančevu Ov.br. ... od 12.03.2007.godine kojom je tuženi drugog reda, kao založni dužnik, bezuslovno dozvolio da se za dug dužnika DD iz ... izvrši upis založnog prava u korist tuženog prvog reda na svim nepokretnostima koje su u vreme podnošenja tužbe upisane u ZKNJ UL. ... i ... KO ... i LN br ... i ... KO ... . Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu zahteva da se u zemljišnoj knjizi i katastru briše založno pravo–hipoteka, upisana u korist tuženog prvog reda rešenjem Opštinskog suda u Alibunaru Dn.br. 369/07 od 11.04.2007.godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi. Stavom trećim je odbijen tužbeni zahtev da se utvrdi da ne postoji razlučno potraživanje poverioca-tuženog prvog reda prema tuženom drugog reda u ukupnom iznosu od 341.544.446,39 dinara. Stavom četvrtim je obavezan tužilac da tuženom drugog reda naknadi troškove parničnog postupka.

Privredni apelacioni sud je presudom Pž br. 8134/15 od 10.08.2016. godine odbio žalbu tužioca, a dopunskom presudom od 30.08.2017.godine odbio je žalbu umešača na strani tužioca i u obe presude potvrdio je prvostepenu presudu.

Protiv pravosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Umešač na strani tužioca je izjavio blagovremenu i dozvoljenu reviziju protiv pravnosnažne dopunske presude donesene u drugom stepenu zbog svih zakonskih razloga.

Tuženi prvog reda je dostavio odgovor na reviziju umešača. Osporio je osnovanost revizije. Troškove celokupnog postupka je tražio ali nije opredelio troškove revizijskog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje i odlučio da revizije nisu osnovane.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda iz tačke 12 ovog člana, na koju revizijom ukazuje umešač, nije revizijski razlog propisan odredbom člana 407 ZPP.

Prema utvrđenim činjenicama predmetnu založnu izjavu Ov.br ... od 12.03.2007.godine potpisao je zakonski zastupnik u ime predhodnika tuženog drugog reda na osnovu odluke Upravnog odbora. Istom je dozvoljen upis založnog prava u korist tužene banke, a radi obezbeđenja potraživanja koje banka ima prema DD iz ... u iznosu od 4.000.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan dospeća otplate kredita. Hipoteka je upisana na osnovu rešenja nadležnog suda 11.04.2007. godine. Nepokretnosti na kojima je upisana hipoteka bile su u društvenoj svojini sa pravom korišćenja prethodnika tuženog drugog reda. Između prethodnika tuženog drugog reda, kao prodavca i umešača kao kupca zaključeni su 15.09.2006. i 30.01.2007. godine ugovori o kupoprodaji poljoprivrednog zemljišta. U vreme davanja i upisa hipoteke na tom zemljištu nije bila upisana zabeležba postojanja kupoprodajnih ugovora. Zahtev umešača od 04.09.2007. godine za upis prava svojine na kupljenim nepokretnostima je odbijen jer je bio u toku postupak razgraničenja društvene i državne imovine čiji je korisnik bio prethodnik tuženog drugog reda. Prilikom prevođenja upisa nepokretnosti iz zemljišnih knjiga u katastar hipoteka upisana u korist tuženog prvog reda preneta je u listove nepokretnosti br. ... i br. ... KO ...,br. ... i br. ... KO ... . Sin umešača, na osnovu ugovora o poklonu, upisan je kao vlasnik nepokretnosti. Pravosnažnom presudom u drugom sporu prethodnik tuženog drugog reda je obavezan da ovde tužiocu preda u posed nepokretnosti koje nisu predmet ove parnice. Između ĐĐ i tužioca je 1991. godine zaključen sporazum o deobi imovine, po kome je tužiocu pripalo 314 ha zemljišta. AA nije uknjižio svoje vlasništvo. Nakon davanja založne izjave 2009. godine doneto je rešenje o vraćanju određenog poljoprivrednog zemljišta AA. U stečajnom postupku, koji se vodi nad tuženim drugog reda, tuženom prvog reda je priznato razlučno potraživanje u iznosu od 341.544.446,39 dinara. Tuženi prvog reda nije imao saznanja o sporu oko vlasništva na predmetnim nepokretnostima.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su zaključili da založna izjava data od strane zakonskog zastupnika tuženog drugog reda nije ništava. Zakonska posledica nepoštovanja procedure za donošenje odluke o raspolaganju imovinom velike vrednosti nije ništavost raspolaganja. Saglasnost Agencije za privatizaciju nije bila potrebna obzirom da je društveni kapital činio 48,59% kapitala tuženog drugog reda. U vreme davanja i upisa hipoteke tuženi drugog reda je u javnoj evidenciji nepokretnosti bio upisan kao titular stvarnog prava kojim je u skladu sa članom 8. i 14. Zakona o hipoteci mogao raspolagati davanjem založne izjave. Pouzdanje u tačnost podataka upisanih u javnoj evidenciji nepokretnosti ne može štetiti tuženom prvog reda, jer postoji zakonska pretpostavka tačnosti javne evidencije nepokretnosti. Po stanovištu nižestepenih sudova, obzirom da nisu ispunjeni uslovi za utvrđenje ništavosti založne izjave, tuženi prvog reda ima status razlučnog poverioca koji mu je priznat u stečajnom postupku.

Revizijom tužioca ukazuje se da je tužilac svojinu na nepokretnostima koje su obuhvaćene založnom izjavom stekao primenom propisa o vraćanju zadružne imovine donetim pre davanja založne izjave. Po stanovištu revidenta založna izjava nije ispunjavala ni materijalne ni formalne uslove za upis, iz odredbe člana 12 Zakona o hipoteci. Osporio je i zaključak nižestepenih sudova o savesnosti tuženog prvog reda. Radi se o finansijskoj ustanovi koja ima obavezu i razvijenu infrastrukturu za proveru boniteta, solventnosti, izloženosti i slično svakog saugovarača, te nema mesta primeni odredbe člana 103. st. 2. ZOO.

Revizijom umešača ukazuje se na propust suda da utvrdi da li je založnom izjavom raspolagano imovinom velike vrednosti u smislu člana 442. i 443. Zakona o privrednim društvima, za koje raspolaganje je potrebna odluka skupštine društva. Ukazuje na propuste u postupku upisa zaloge jer založna izjava nije ispunjavala propisanu formu. Data je za tada nepostojeće kredite. Nije bilo izvršeno ni razgraničenje društvene i državne imovine koju je koristio predhodnik tuženog drugog reda. Ističe da je prvotužena banka namirila svoje potraživanje obezbeđeno predmetnom hipotekom u stečaju glavnog dužnika i jemca po kreditu.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata razloge istaknute u revizijama tužioca i umešača. Pravilnom primenom materijalnog prava nižestepeni sudovi su odbili tužbene zahteve i delom odbacili tužbu. Predmet odbijenog tužbenog zahteva je utvrđenje ništavosti založne izjave tuženog drugog reda. Založna izjava data je od strane ovlašćenog lica koje nije imalo nikakva u registru upisana ograničenja za zastupanje tuženog drugog reda.To što je u izjavi navedeno da se ista daje na osnovu odobrenja Upravnog odbora od 21.11.2006. godine, a po navodima revidenata za takvo raspolaganje velike vrednosti bila je nadležna skupština, ne čini založnu izjavu ništavom. Nepoštovanje procedure za donošenje odluke o raspolaganju imovinom velike vrednosti prema odredbi člana 443. tada važećeg Zakona o privrednim društvima ne vodi ništavosti pravnog posla ili pravne radnje preduzete mimo te procedure. To je u skladu i sa odredbom člana 103. stav 2. ZOO kojom se održava na snazi ugovor ako je samo jedna strana povredila određeno pravilo postupanja. Na to ukazuje i činjenica da ni naredni Zakon o privrednim društvima ne sadrži odredbu koja propisuje ništavost pravnih poslova ili radnji raspolaganja imovinom velike vrednosti bez odluke skupštine društva. Zakonodavac izmenama uvodi mogućnost poništaja pravnog posla, odnosno radnje sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti ako je bilo propusta u proceduri (član 472. Zakona o privrednim društvima), ali pravo na tužbu ne daje trećim licima. Takođe, ostavlja mogućnost i da pravni posao i pravna radnja ne budu poništeni u slučaju savesnosti druge strane. Nije sporno da su u trenutku davanja založne izjave bili u toku upravni i parnični postupci čiji je predmet bio utvrđivanje stvarnih prava na spornim nepokretnostima. Takođe je nesporno da je drugotuženi ugovorima o kupoprodaji raspolagao istim nepokretnostima. Međutim, o tome nisu postojale zabeležbe u javnoj evidenciji nepokretnosti, niti su bila upisana prava drugih lica, već je drugotuženi bio upisan kao nosilac prava korišćenja na nepokretnostima u režimu društvene svojine. Obzirom da se stvarna prava stiču upisom u javnu evidenciju i da u smislu člana 6 tadašnjeg Zakona o državnom premeru i katastru treća lica ne mogu trpeti štetne posledice pouzdanja u tačnost upisa neosnovano se revidenti pozivaju da su pravne osnove za sticanje stvarnih prava na spornim nepokretnostima stekli pre davanja založne izjave što je bilo poznato tuženom drugog reda, ali ne i tuženom prvog reda. Ukazivanje revidenata na nepravilnost postupka upisa hipoteke ne može biti predmet preispitivanja u ovom postupku čiji je predmet ništavost založne izjave.

Neosnovano umešač u reviziji osporava odbijanje tužbenog zahteva u delu utvrđenja da ne postoji razlučno potraživanje tuženog drugog reda sa razloga što prvotuženi ne može biti razlučni poverilac u stečajnom postupku jemca. Tuženi drugog reda nije jemac, a potraživanje tuženog prvog reda prema jemcu nije predmet ovog postupka. Takođe je bez uticaja navod revidenta da je tuženi prvog reda svoje potraživanje prijavio u postupku stečaja realnog dužnika, jemca i hipotekarnog dužnika. U kom postupku i u kom iznosu će isti realizovati svoje potraživanje regulisaće se u tim postupcima uz uračunavanje eventualno izmirenog potraživanja u drugim postupcima

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP odbijene su revizije tužioca i umešača kao neosnovane.

Na osnovu člana 165. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tuženog prvog reda za troškove revizijskog postupka jer isti nisu bili nužni za vođenje parnice niti su opredeljeni saglasno članu 163. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić