U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni povreda odredaba parničnog postupka propisane članom 374. stav 1., u vezi člana 3. stav 1. istog zakona, od strane drugostepenog suda, a na bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. istog zakona, tužilac u reviziji određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su započeli emotivnu vezu 2001.godine. Vanbračnu zajednicu su zasnovali decembra 2002.godine. Tužilac je 07.02.2002. godine na bankovni račun tužene uplatio iznos od 65.000 USD, a tužena je 19.02.2002. godine kupila stan u ... u Ul. ... br. ..., na osnovu zaključenog ugovora koji je overila pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu. Stranke su brak zaključile 14.02.2003. godine, faktička bračna zajednica je trajala do avgusta 2004.godine, a brak je prestao presudom Vrhovnog suda Kalifornije od 21.11.2007. godine. Nakon faktičkog prestanka bračne zajednice stranaka, tužilac je podneo tužbu u ovoj parnici 20.03.2006. godine u kojoj ukazuje da je tužena na ovaj način postupila suprotno njegovom nalogu da od novca koji joj je poverio kupi stan u njegovo ime i za njegov račun. Tokom parnice je tvrdio da je novac predao tuženoj na osnovu ugovora o zajmu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja i postavljenog tužbenog zahteva pravilno su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev zaključivši da je tužilac predao tuženoj novčani iznos od 65.000 američkih dolara na osnovu usmenog ugovora o poklonu, čiji opoziv ne traži, u skladu sa odredbama Srpskog građanskog zakonika iz 1844. godine, a koje odredbe se primenjuju na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 06.04.1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije (''Sl.list FNRJ'' br. 86/46).

Neosnovano tužilac u revizijskim navodima istrajava u tvrdnji da je novac dao na ime vršenja naloga ili zajma tuženoj i da su ispunjeni uslovi za povraćaj datog novčanog iznosa sa kamatom, kako je formulisano tužbenim zahtevom. Pravila postupka propisana članovima 3. stav 1, 7. i 8. Zakona o parničnom postupku, obavezuju sve subjekte – učesnike postupka na poštovanje pravila koja su tim normama propisana i u ispitivanju primene procesnog i materijalnog prava sud odlučuje u granicama zahteva koji su postavljeni u postupku, po svom uverenju, na osnovu činjenica koje su stranke iznele i na kojima zasnivaju svoje zahteve i predloženih dokaza kojima se utvrđuju te činjenice, osim nedozvoljenih raspolaganja stranaka, o čemu sud pazi po službenoj dužnosti. Navedeno ukazuje da u situaciji kada su predmet spora subjektivna građanska prava stranaka sa kojima one mogu slobodno raspolagati, sud ne istražuje činjenice koje stranke nisu same iznele, a na osnovu činjenične građe formira sudijsko uverenje o osnovanosti tužbenog zahteva. U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da iz izloženih činjenica proizlazi da je tužilac predao tuženoj 65.000 USD na osnovu usmenog ugovora o poklonu i da nije dokazao tvrdnje da je novac predao tuženoj na osnovu drugog pravnog posla. Ne može tužilac u parničnom postupku sa uspehom tužbom za povraćaj datog pobijati zakonitost ugovora o zajmu ili ugovora o nalogu, kada tužbeni zahtev ne zasniva na činjenicama koje predstavljaju osnovne elemente tih pravnih poslova. Kako tužilac nije iskoristio procesna ovlašćenja da sudu pruži dokaze iz kojih bi proizlazile njegove činjenične tvrdnje ili iz kojih bi proizilazio razlog za opoziv ugovora o poklonu ili koji bi taj pravni posao činio ništavim iz razloga propisanih Zakonom o obligacionim odnosima, to u ovoj parnici nije bilo moguće odlučivati o osnovanosti tužbenog zahteva iz razloga navedenih u tužbi i u granicama razloga koji se tiču ugovora o poklonu.

Revizijom tužilac neosnovano ukazuje da su nižestepeni sudovi propustili da ocene osnovanost tužbenog zahteva u kontekstu primene člana 190. stav 2., u vezi člana 191. stav 2. Porodičnog zakona, jer je nesumnjiva činjenica da je tužilac novac predao tuženoj pre zasnivanja vanbračne, a potom i bračne zajednice, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić