Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Pantelić, advokat iz ..., protiv tuženih BB, VV i Društva za novinsko- izdavčku delatnost „GG“ d.o.o. svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dušan Stojković, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 57/17 od 21.03.2017. godine, na sednici održanoj 30.05.2018. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tužioca i UKIDA presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž3 57/17 od 21.03.2017. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 299/16 od 29.11.2016.godine stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa su obavezani tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom II, obavezan je tuženi VV da kao odgovorni urednik objavi navedenu presudu u prvom sledećem izdanju nedeljnih novina „GG“, a stavom III odbijen je kao neosnovan isti tužbeni zahtev u pogledu objavljivanja presude prema tuženim BB i Društvu za novinsko-izdavačku delatnost „GG“. Stavom IV izreke, tuženi su obavezani da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 52.600,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tuženih Apelacioni sud u Beogradu je 21.03.2017. godine doneo presudu Gž3 57/17 kojom je preinačio presudu Višeg suda u Beogradu P3 299/16 od 29.11.2016. godine, tako što je odbio zahtev tužioca da mu tuženi na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda solidarno isplate iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, odbio zahtev tužioca da tuženi VV bude obavezan da kao odgovorni urednik objavi presudu u prvom sledećem izdanju nedeljnih novina „GG“ i obavezao tužioca da tuženima na ime troškova postupka isplati iznos od 89.700,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Revizijske razloge je obrazložio i revizijski predlog izneo.

Tuženi su na reviziju pismeno odgovorili.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju ... godine na naslovnoj strani štampanog izdanja nedeljnika „GG“ objavljena je fotografija tužioca i naslov: „...“, a u unutrašnjem delu izdanja tekst sa istim naslovom. Osnivač nedeljnika je tuženi Društvo za novinsko-izdavačku delatnost „GG“, na dan ... godine, glavni urednik je bio tuženi VV, a autor predmetnog teksta je tužena BB. U tekstu je, između ostalog, napisano da rušenje u ... nije bilo moguće bez znanja i pomoći ... . Pozivom na podatke iz izveštaja zaštitnika građana od ... godine dat je opis događaja u noći ... godine, u delu ... poznatijem kao ... . U izveštaju je navedeno i da propusti u radu organa i službenika policije u svim događanjima u ... nisu rezultat propusta pojedinca, već su sprovedeni u okviru ranije pripremljenog plana i izdatih naloga, pri čemu policijski službenici i starešine, uključujući načelnika Policijske uprave za grad Beograd i vršioca dužnosti direktora policije nisu znali ili nisu smeli da saopšte ime nalogodavca, te da je uskraćivanje, odnosno davanje neistinitih podataka deo napora da se zaštiti prava priroda spornog slučaja. Dalje je navedeno da je zaštitnik građana zaključio da su u postupku kontrole utvrđene činjenice i okolnosti koje nedvosmisleno ukazuju da je u ranim jutarnjim časovima ... u ... naselju ... većem broju građana prekršeno pravo na slobodu i bezbednost, nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i zaštitu imovine, drskim, nasilničkim i vandalskim ponašanjem veće grupe maskiranih lica, a da nadležni državni organ-policija pri Ministarstvu unutrašnjih poslova iako je obavešten od više građana nije reagovao i nisu preduzete mere i radnje koje su za takav slučaj propisane i potrebne. S obzirom na sve okolnosti i težinu slučaja Zaštitnik građana je ocenio da se radi o organizovanom kršenju prava građana, usklađenom na više nivoa između više državnih i nedržavnih subjekata. Tužilac, pre objavljivanja spornog teksta, nije kontaktiran od strane novinara, na objavljene informacije nije reagovao u smislu člana 83. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima već je ... godine uputio saopštenje preko Odeljenja za medije i komunikacije ..., u kome je negirao objavljene informacije, koje se odnose na njega i funkciju koju obavlja navodeći da se radi o „notornim lažima“.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je ocenio kao pravilno i potpuno utvrđeno. Pozivajući se na odredbe članova 5, 9, 73, 79, 112-116. i 120. Zakona o javnom informisanju i medijima, na član 199. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, član 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, član 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i više presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, drugostepeni sud je našao da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, pa je primenom odredbe člana 394. tačka 4) ZPP preinačio presudu prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev. Svoju odluku je obrazložio iznošenjem stavova da kada je u pitanju sloboda štampe bitno je i objavljivanje glasina i optužbi koje novinari nisu u mogućnosti da dokažu, da štampa ne bi mogla skoro ništa da objavi ako bi se zahtevalo da objavljuje samo u potpunosti proverene činjenice, da sloboda izražavanja obuhvata i one sadržaje koji mogu da uvrede, zapanje ili uznemire kako državu, tako i određenu grupu ljudi, te da su granice prihvatljive kritike u pogledu državnih službenika i političara šire nego u pogledu drugih građana. Isto tako drugostepeni sud je izneo stav da tužilac nema pravo da potražuje naknadu štete u ovoj pravnoj stvari s obzirom da je izjavio da je svrha njegovog zahteva da „dokaže javnosti koliki su tuženi lažovi“, pa da zato ne postoji osnov za naknadu štete u smislu odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Pravno rezonovanje drugostepenog suda za sada nije prihvatljivo jer je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava, a zbog toga nisu na pravilan način cenjene sve bitne činjenice.

I po oceni ovog suda, kao i po oceni Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, granice prihvatljive kritike uvek su šire kada je cilj kritike političar (javni funkcioner). Granice kritike u tim slučajevima su široke, ali ni tada nisu apsolutne što znači da pravo na kritiku nije neograničeno. Opšte je određeno da sloboda medija može da se ograniči radi ostvarivanja, poštovanja i zaštite prava i ugleda drugih lica (član 29. stav 3. Povelje o ljudskim i manjinskim pravima; član 19. stav 3-a Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima; član 10. stav 2. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda). Sloboda izražavanja predviđena članom 10. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda predstavlja jedan od suštinskih temelja demokratskog društva, prema stavu 2. ona ne važi samo za „informacije“ ili „ideje“, koje se prihvataju ili smatraju uvredljivim, već i za ono što vređa, šikanira ili uznemirava (predmet Caspells protiv Španije i Vogt protiv Nemačke). Prava ličnosti političara i javnih funkcionera su suženija nego istovrsna prava drugih lica: oni moraju da tolerišu i trpe više nego ostali, da podnose objavljivanje i onih leziono sposobnih informacija o sebi koje drugi ne moraju, ali sloboda izražavanja je ograničena i kada su oni predmet izveštavanja i kritike njihovim pravom na čast i ugled. Pravo na čast i ugled pripada svim građanima, pa shodno tome zaštita prava na čast i ugled obuhvata i političare, čak i kad ne postupaju u privatnom svojstvu, međutim u tim slučajevima moraju se uslovi za zaštitu odmeriti sa interesima društva na otvorenu diskusiju o političkim stvarima (Lingens protiv Austrije).

S obzirom da su zajemčena prava-pravo na slobodu izražavanja i pravo medija (članovi 46, 50. i 51. stav 1. Ustava Republike Srbije) i pravo na čast i ugled (članovi 22. stav 1. i 23. stav 1. Ustava Republike Srbije), to kada su ta prava u sukobu kao u konkretnom slučaju, trebalo je odmeriti ugroženost prava tužioca na dostojanstvo ličnosti i ugled u odnosu na pravo medija na slobodu izražavanja i tek nakon takvog upoređivanja i odmeravanja utvrditi čije pravo je više ugroženo spornim tekstom. Drugostepeni sud nije tako postupio i nije izvršio procenu i odmeravanje ugroženosti navedenih prava, već je pružio zaštitu samo pravu medija na slobodu izražavanja.

Stav je i ovog suda da se moraju jasno razlikovati iznošenje činjenica od izražavanja mišljenja ili iznošenja vrednosnih sudova, kao i da se ne može zahtevati dokazivanje istinitosti za iznete vrednosne sudove. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu je prihvatio da se novinari mogu, bar u određenim okolnostima, osloniti na glasine kada izveštavaju o pitanjima od javnog interesa na način koji je prihvatiljiv ukoliko pokažu da su postupali razumno i u skladu sa profesionalnim, etičkim standardima, međutim i tada vrednosni sudovi moraju imati neki vid činjeničnog osnova budući da vrednosni sud bez činjenične osnove može biti preteran (Jerusalem protiv Austrije).

Kako iz obrazloženja pobijane presude proizilazi da drugostepeni sud nije imao sve izneto u vidu i nije izvršio procenu i odmerio ugroženost sukobljenih a Ustavom zagarantovanih prava stranaka pre no što je odlučio o tužbenom zahtevu i nije imao u vidu kompletan iskaz tužioca koji je dao prilikom saslušanja u svojstvu parnične stranke kada je iz njega izveo zaključak u pogledu postojanja prava tužioca na zaštitu časti i ugleda, a nije bilo uslova za preinačenje pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. ZPP odluku drugostepenog suda ukinuo i predmet vratio na ponovno odlučivanje o žalbi tuženih. U novom postupku sud će relevantne okolnoti sagledati u svetlu primedbi iznetih u ovom rešenju, pa će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca.

S obzirom da odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda spora i postignutog uspeha stranaka ukinuto je i rešenje o troškovima parničnog postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić