Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 602/16 od 07.06.2016. godine, stavom prvim izreke, žalba tužilje je delimično usvojena i prvostepena presuda preinačena u odnosu na tuženu Osnovnu školu „BB“ i tuženog GG, tako što je obavezana tužena Osnovna škola „BB“ da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara, za pretrprljeni strah iznos od 90.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede dostojanstva ličnosti, časti i ugleda iznosa od 100.000,00 dinara, sve sa pripadajućom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, kao i tuženi GG da joj pored dosuđenog iznosa do 20.000,00 dinara za pretrpljene fizičke bolove isplati i iznos od 50.000,00 dinara, pored dosuđenog iznosa od 30.000,00 dinara za pretrpljeni strah iznos od još 60.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede dostojanstva ličnosti časti i ugleda iznos od 100.000,00 dinara, sve sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja 02.12.2015. godine do isplate i to GG solidarno sa Osnovnom školom „BB“ iz ..., dok je u preostalom pobijanom, a nepreinačenom odbijajućem delu odluke iz stava 2. i 3. izreke, kao i odluke o troškovima postupka iz stava 4. i 5. izreke, prvostepena presuda potvrđena, a žalba tužilje je odbijena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena Osnovna škola „BB“ zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 04.11.2010. godine u Osnovnoj školi „BB“ u ... u prepodnevnoj smeni za vreme odmora između trećeg i četvrtog školskog časa, tada maloletni GG učenik ... razreda ušao je u učionicu ... razreda koji je pohađala tada maloletna tužilja nakon čega je maloletni DD obema rukama sa leđa ispod pazuha obuhvatio tužilju, dok ju je tuženi GG uzeo u naručje, podigao je jednom rukom ispod nogu, čemu se tužilja opirala, i krenuo je da je nosi prema otvorenom prozoru. Tada je maloletni DD tuženom GG rekao „nemoj GG“, na šta mu je ovaj odgovorio „ma šta nemoj“ i stavio tužilju na prozor. U tom trenutku tužilja je licem i prednjim delom tela bila okrenuta ka spoljašnjosti i u čučećem položaju držeći se rukama za prozorski okvir, sve vreme je pružala otpor tuženom koji ju je šakama gurao u predelu leđa, sve dok nije pala sa prozora i sa visine od 1,90 metara udarila kolenima o betonsku podlogu. Tom prilikom zadobila je laku telesnu povredu u vidu nagnječenja mekih tkiva u predelu levog kolena. Zbog zadobijenih povreda trpela je fizičke bolove i strah u intezitetu i trajanju bliže opisanom u prvostepenoj presudi. Povrede nisu ostavile posledice u vidu umanjenja životne aktivnosti. Tuženi GG je u vreme štetnog događaja bio star ... godina i ... meseci, a rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici Km br. 44/11 od 01.12.2011. godine oglašen je krivim za krivično delo nasilničko ponašanje i izrečena mu je vaspitna mera pojačan nadzor od strane organa starateljstva u trajanju od najmanje tri, a najviše dve godine. Ta odluka je potvrđena rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm br.16/12 od 21.02.2012. godine. Direktor škole VV je protiv GG pokrenuo vaspitno-disciplinski postupak u kojem je oglašen krivim i izrečena mu je vaspitno - disciplinska mera premeštaja učenika u drugu školu. Odlukom Školskog odbora Osnovne škole „BB“ od 18.01.2011. godine nije utvrđena odgovornost direktora škole za incident koji se dogodio 04.10.2010. godine u kabinetu za srpski jezik. Povodom štetnog događaja DDOR „ĐĐ“ je tužilji kao osiguranom licu od posledica nesrećnog slučaja isplatio iznos od 4.050,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio delimično tužbeni zahtev u odnosu na tuženog GG, dok je odbio tužbeni zahtev u odnosu na tuženog VV i tuženu Osnovnu školu „BB“. Našao je da je GG obavezan da tužilji nadoknadi štetu za pretrpljeni strah i pretrpene fizičke bolove, te da tužilja nije dokazala da joj je povređeno ljudsko dostojanstvo i čast i ugled i o tome nije priložila dokaze, pa je taj deo tužbenog zahteva odbio kao neosnovan. U odnosu na tuženu Osnovnu školu „BB“ odbio je tužbeni zahtev nalazeći da škola nije odgovorna jer se štetni događaj nije desio za vreme školskih aktivnosti već za vreme malog odmora.

Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu i obavezao tužene Osnovnu školu „BB“ i tuženog GG da tužilji solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate za pretrpljene fizičke bolove iznos od 70.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 90.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog povrede dostojanstva ličnosti, časti i ugleda iznos od 100.000,00 dinara. Odluka je zasnovana na pravilnom shvatanju da tužena škola snosi odgovornost za bezbednost učenika ne samo za vreme školskih aktivnosti, već za vreme takozvanog malog odmora, pri čemu tužena nije dokazala da je nadzor vršila na način na koji se obavezala svojim internim aktima koje su u prvostepenoj presudi pravilno navedeni.

Odredbom čl. 164 – 169. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) propisani su slučajevi postojanja odgovornosti za drugog. Prema odredbi člana 167. stav 1. ZOO za štetu koju drugom prouzrokuje maloletnik dok je pod nadzorom staratelja, škole ili druge ustanove odgovara staratelj, škola, odnosno druga ustanova, osim ako dokažu da su nadzor vršili na način na koji su obavezni ili da bi šteta nastala i pri brižljivom vršenju nadzora. Ako za štetu odgovara i maloletnik tada je prema odredbi stava 2. tog člana njihova odgovornost solidarna.

I po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda tužena škola nije dokazala da je za vreme velikog odmora vršila odgovarajući nadzor nad učenicima, zbog čega postoji osnov njene odgovornosti za štetu prouzrokovanu tužilji. Zato je pobijanom preinačujućom drugostepenom presudom pravilno obavezana da (solidarno sa tuženim GG) naknadi tužilji nematerijalnu štetu u dosuđenim novčanim iznosima koji su adekvatno odmereni u smislu člana 200. ZOO kao pravična satisfakcija tužilji za njeno trpljenje po svim vidovima te štete, u skladu sa okolnostima slučaja i ciljem kome služi naknada.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u izreci, primenom člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić