U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biljane Dragojević, predsednika veća, Vesne Subić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Radoslav Gvozdić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Marjan Gagić, advokat iz ..., radi poveravanja maloletne dece, održavanja ličnih odnosa i izdržavanja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 551/17 od 08.11.2017. godine, u sednici održanoj 19.07.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 551/17 od 08.11.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 551/17 od 08.11.2017. godine odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi P2 344/16 od 18.07.2007. godine, u delu kojim je određeno da će majka BB samostalno vrši roditeljsko pravo nad decom mal. VV rođenim ... godine u ... i mal. GG rođenim ... godine u ..., koji će imati prijavljeno prebivalište na adresi majke (stav 2. izreke); obavezan tužilac da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje mal. VV plaća mesečno iznos od 23.000,00 dinara i za mal. GG iznos od 30.000,00 dinara, ukupno 53.000,00 dinara za oba detetea i to počev od 11.08.2016. godine, kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, ili se prilike ne promene, za svaki mesec unapred najkasnije do 10. u mesecu, za tekući račun koji se vodi na ime BB, zakonske zastupnice maloletne dece (stav 3. izreke); određeno da će se lični kontakt između tužioca i maloletne dece odvijati polovinom letnjeg raspusta i to poslednje nedelje jula meseca i prve tri nedelje avgusta meseca, tako što će otac preuzimati i vraćati maloletnu decu na adresi majke, s tim što će deca drugog vikenda nakon preuzimanja od oca provoditi kod majke i to od petka od 18.00 časova do nedelje do 18.00 časova, tako što će ih majka preuzimati i vraćati na adresu oca i biće omogućen telefonski kontakt sa majkom tokom njihovog boravka kod oca, polovinu zimskog raspusta naizmenično jedne godine tokom prve polovine raspusta, sledeće godine tokom druge polovine raspusta, tokom boravka oca u Republici Srbiji na nedelju dana deca će boraviti kod oca, tako što će ih otac preuzimati i vraćati na adresu majke, uz prethodnu najavu oca majci o terminu svog dolaska. Telefonski kontakt oca i maloletne dece će se odvijati radnim danima od 19.00 časova, a tokom raspusta u svako doba dana, uz uvažavanje potreba i obaveza maloletne dece (stav 4. izreke); odbijen je predlog tužioca za izdavanje privremene mere (stav 6. izreke); odbijen je zahtev tužioca i tužene za naknadu troškova parničnog postupka (stav 11. izreke) i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav 12. izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. u vezi 396. stav 1. ZPP, jer je drugostepeni sud ocenio sve žalbene navode od odlučnog značaja. Revizijom se ukazuje na bitnu povredu iz člana 374. stav 2. tačka 12. istog zakona, zbog koje se revizija shodno članu 407. stav 1. ZPP ne može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile brak 06.03.2004. godine, u kojem su rođeni mal. VV ... godine i mal. GG ... godine. Bračni odnosi su se vremenom poremetili, pa je do faktičkog prekida bračne zajednice došlo jula meseca 2016. godine. Od tada tužena sa decom živi u kući svog oca, koja je potpuno funkcionalna. U istom dvorištu, u odvojenom stambenom objektu, živi sestra tužene sa svojom porodicom, a sa njima živi otac tužene, koji povremeno boravi u vikendici. Tužena je zaposlena i mesečno zaradi 30.000,00 dinara. Tužilac radi u ..., a u Srbiju dolazi na godišnji odmor i par puta u toku godine na par dana. Poseduje kuću u ... u kojoj boravi dok je u Srbiji. Ima privatnu firmu u ... i njegovi mesečni prihodi su oko 3.000 evra. Za vreme trajanja braka tužilac je podigao kredit i mesečna rata za otplatu kredita iznosi 530 evra. Tužilac poseduje automobil za koji na godišnjem nivou plaća porez i osiguranje u iznosu od 2.420 evra. Iz prethodnog braka tužilac ima sina, koji je star 28 godina i prema njemu nema zakonsku obavezu izdržavanja, kao ni prema drugim licima. Utvrđeno je da potrebe mal. GG na mesečnom nivou iznose ukupno 37.000,00 dinara (odeća, obuća, hrana, školski pribor, časovi engleskog i muzička škola), a da potrebe mal. VV iznose ukupno 30.000,00 dinara (odeća, obuća, hrana, školski pribor i časovi engleskog).

Na osnovu izveštaja Centra za socijalni rad i nalaza i mišljenja KCS Klinike za psihijatriju Beograd utvrđeno je da i tužilac i tužena odgovorno vrše roditeljsku ulogu, da je tužilac osoba visokih intelektualnih sposobnosti i da kod njega nema znakova i simptoma bilo kojeg težeg poremećaja duševnog zdravlja. Tužena je osoba visokoprosečnih intelektualnih sposobnosti, ranije je imala psihijatrijski poremećaj, od kojeg se lečila i koji redovno kontroliše. U najboljem interesu maloletne dece, uvažavajući uzrast dece i njihovu slobodno izraženu volju, je da majka samostalno vrši roditeljsko pravo, uz nadzor nadležnog Centra za socijalni rad i sprovođenje psihijatrijskih kontrola majke na šest meseci. Deca ostvaruju komunikaciju sa ocem putem telefona i vibera.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili odredbe Porodičnog zakona kada su doneli odluku o vršenju roditeljskog prava nad zajedničkom maloletnom decom parničnih stranaka od strane tužene kao majke, održavanju ličnih odnosa dece sa ocem, ovde tužiocem, kao i o visini doprinosa za izdržavanje zajedničke maloletne dece od strane tužioca, kao roditelja kome deca nisu poverena.

Pravilno su sudovi u smislu člana 266. stav 1. i člana 270. Porodičnog zakona, rukovodeći se najboljim interesima maloletne dece, decu poverili majci - tuženoj na samostalno vršenje roditeljskog prava. Elementi za procenu najboljeg interesa deteta, između ostalog, su uzrast i pol deteta, zrelost deteta, potreba deteta (vaspitanje, u vezi sa stanovanjem, ishranom, odevanjem, zdravstvenom brigom i drugo) i sposobnost roditelja da zadovolji utvrđene potrebe deteta. Najbolji interes deteta kao pravni standard se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Sudovi su imali u vidu da su oba roditelja podobna i kompetentna za samostalno vršenje roditeljskog prava, ali da su deca nakon prestanka zajednice života svojih roditelja jula meseca 2016. godine ostala da žive sa majkom, koja ima dobre roditeljske kapacitete, motivisana je i požrtvovana u brizi o zajedničkoj deci, sposobna da prati i zadovolji potrebe maloletne dece, emotivna i brižna u odnosu prema deci, te se na adekvatan način brine o njima, pa je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je u najboljem interesu maloletne dece parničnih stranaka da se povere na samostalno vršenje roditeljskog prava majci, odnosno tuženoj. Način održavanja ličnog odnosa maloletne dece sa tužiocem, kao roditeljem kome nisu poverena, odvijaće se na način kako je to navedeno u prvostepenoj presudi, u skladu sa odredbama člana 61. stav 1. i člana 78. stav 3. u vezi sa članom 266. stav 1. i članom 270. Porodičnog zakona.

Neosnovani su navodi revizije tužioca kojima pobija visinu obaveze izdržavanja. Naime, kada je poverilac izdržavanje maloletno dete, visina izdržavanja određuje se prema kriterijumima iz člana 160. i 162. stav 3. Porodičnog zakona, prema potrebama poverioca izdržavanja i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, s tim da visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Primenjujući odredbu člana 160. stav 2. Porodičnog zakona, nižestepeni sudovi su utvrdili potrebe maloletne dece, te lične i imovinske prilike tužioca i tužene, njihove sposobnosti da svojim radom doprinosi izdržavanju maloletne dece, pa su pravilno ocenili stvarne mogućnosti tužioca da doprinosi njihovom izdržavanju srazmerno prihodima koje ostvaruje, mogućnostima do ostvaruje prihode njihovim potrebama. Tužilac je dužan da obezbedi maloletnoj deci životni standard koji i sam uživa prema članu 162. stav 3. Porodičnog zakona. Prilikom odlučivanja o ovoj pravnoj stvari, sudovi su imali u vidu i činjenicu da tuženi pored mal. VV i GG nema obavezu da izdržava druga lica, kao i da se tužena neposredno stara o maloletnoj deci.

Navodi tužiočeve revizije kojima se ukazuje na mišljenje Klinike za psihijatriju KCS kojim se savetuje nadležnom organu starateljstva da periodično vrši nadzor u vezi sa obavljanjem psihijatrijske kontrole majke ne kompromituju odluku o poveravanju samostalnog vršenja roditeljskog prava njoj kao podobnom i adekvatnom roditelju. Ta odluka je doneta na osnovu saglasnih mišljenja obe nadležne ustanove i izražene volje dece, u skladu sa njihovim najboljim interesom (član 270. u vezi člana 266. Porodičnog zakona). Povremeno preporučeno sprovođenje psihičke kontrole i provere psihičkog statusa majke ne ometa vršenje roditeljskog prava već doprinosi da se sve aktivnosti i dužnosti roditelja koji ovo pravo neposredno i samostalno vrši obavljaju u najboljem interesu dece. Centar za socijalni rad u tome ostvaruje svoju ulogu preventivnog, po potrebi i korektivnog nadzora (član 79. i 80. Porodičnog zakona).

Tužilac revizijom pobija i odluku o privremenoj meri, što u postupku po reviziji nije dozvoljeno, s obzirom da ova odluka predstavlja rešenje kojim se ne okončava postupak u smislu člana 420. st. 1. i 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biljana Dragojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić