Istom presudom okrivljeni AA je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 94/18 od 27.06.2018. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca - advokata Petra Jojića, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Pančevu 4K.593/14 od 10.05.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Petar Jojić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi pobijanim presudama povredili identitet optužnog akta javnog tužioca, obzirom da opis radnje izvršenja u pravnosnažnoj presudi ne odgovara opisu radnje izvršenja iz dispozitiva optužnog akta, te da se u optužnom aktu kao oštećeni navode BB, DD, VV, GG i ĐĐ, dok se u presudi kao oštećeni navode lica kojih nema u optužnom aktu i to EE, ŽŽ, ZZ i II, kao i da je sud dispozitiv optužnog akta neovlašćeno podelio na dva dela i to na oslobađajući deo i osuđujući deo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA. Naime, stoji navod branioca okrivljenog da je sud prvostepenom presudom jedno krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca KT.br.693/2013 od 30.06.2014. godine, a koje se sastoji iz dva događaja, „podelio na dva krivična dela“, pa je tako za događaj od 05.06.2012. godine do 11.07.2012. godine okrivljenog oslobodio od optužbe, a za događaj od 11.07.2012. godine ga je oglasio krivim i izrekao mu uslovnu osudu, a što, i po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nije pravilno, jer je sud u tom slučaju morao samo da iz činjeničnog opisa osuđujuće presude izostavi one činjenice koje nije utvrdio, odnosno ono što nije dokazano tokom postupka, a ne da okrivljenog za iste oslobodi od optužbe.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, taj propust suda u konkretnom slučaju ne predstavlja prekoračenje optužbe, iz razloga jer se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na delo koje je predmet optužbe, odnosno na isti činjenični opis, imajući u vidu da sud u pogledu radnje izvršenja krivičnog dela nije dodavao nove činjenice, obzirom da okrivljeni nije prema izreci pravnosnažne presude izvršio druge ili teže radnje od onih za koje je optužen, već je opis radnje izvršenja krivičnog dela u odnosu na oštećene maloletne EE, ŽŽ, ZZ i II u pravnosnažnoj presudi u svemu identičan opisu radnje izvršenja iz optužnog akta javnog tužioca, pri čemu ovi oštećeni nisu dodavani u izreku prvostepene presude kako to netačno u zahtevu navodi branilac okrivljenog, već su navedeni i u optužnom aktu javnog tužioca. Ovakvim svojim postupanjem sud je izreku prvostepene presude učinio nerazumljivom, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP zbog koje podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti nije dozvoljeno okrivljenom i njegovom braniocu, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva obrazlaže svoj stav da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi i da su razlozi pobijanih presuda potpuno nejasni i protivrečni, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovog suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Kako navedena povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenjen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Petra Jojića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić