Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirjana Radovanović, advokat iz ..., protiv tuženih BB DOO iz ..., sa sedištem u ..., čiji je punomoćnik Bojana Ljubinović, advokat iz ... i VV iz ..., čiji je punomoćnik Katarina Radović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 204/16 od 18.07.2016. godine, u sednici održanoj 15.06.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 204/16 od 18.07.2016. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P3 215/2013 od 03.03.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tuženi na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti isplate solidarno iznos od 490.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, počev od 03.03.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove postupka i to tuženom BB DOO u iznosu od 333.690,00 dinara, a tuženoj VV u iznosu od 345.430,00 dinara.

Odlučujući o žalbi tužioca Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž3 204/16 od 18.07.2016. godine, stavom prvim izreke, preinačio presudu Višeg suda u Beogradu P3 215/13 od 03.03.2016. godine, u delu stava prvog izreke, utoliko što je obavezao tužene da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti solidarno isplate iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.03.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P3 215/13 od 03.03.2016. godine u preostalom delu stava prvog izreke, kojim je zahtev tužioca da sud obaveže tužene da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti solidarno isplate iznos od 390.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 03.03.2016. godine pa do konačne isplate, odbijen kao neosnovan. Stavom trećim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 215/13 od 03.03.2016. godine i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Tužilac je blagovremeno izjavio reviziju protiv odluke sadržane u stavu drugom izreke presude Apelacionog suda u Beogradu Gž3 204/16 od 18.07.2016. godine. Odluku je pobijao zbog pogrešne primene materijalnog prava, a u reviziji se pozvao na odredbu člana 403. stav 2. i 407. stav 1. ZPP.

Tužena VV je na reviziju tužioca pismeno odgovorila.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), pa je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.

Iz navoda revizije proizlazi da tužilac osnov za izjavljivanje revizije nalazi u činjenici da je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda. Odredbom člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Ocenjujući okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu citirane odredbe Vrhovni kasacioni sud nalazi da iako je prvostepena presuda delimično preinačena od strane drugostepenog suda, revizija tužioca nije dozvoljena. U konkretnom slučaju drugostepenom odlukom je preinačena prvostepena presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete u iznosu od 490.000,00 dinara (stav prvi izreke presude Višeg suda u Beogradu P3 215/2013 od 03.03.2016. godine). Drugostepenom presudom preinačena je prvostepena presuda tako što su tuženi obavezani da solidarno tužiocu na ime naknade štete zbog povrede ugleda, časti i prava ličnosti isplate iznos od 100.000,00 dinara (stav prvi drugostepene presude), dok je preostali tužbeni zahtev – zahtev za isplatu naknade štete u iznosu od 390.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom odbijen kao neosnovan (stav drugi izreke drugostepene presude). Kako je iznos od 390.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom na ime naknade štete zbog povrede prava ličnosti i povrede ugleda i časti već bio odbijen prvostepenom presudom, pobijana odluka (presuda drugostepenog suda) u navedenom delu nema pravni značaj preinačujuće odluke bez obzira na formulaciju sadržanu u izreci presude Apelacionog suda u Beogradu.

Iz navedenog proizlazi da bi pravo na reviziju, u konkretnom slučaju, po osnovu preinačenja, i to za usvjajući deo imali samo tuženi kao strana čije je pravo drugostepenom odlukom umanjeno. Naime, revizija na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku zbog preinačenja prvostepene presude dozvoljena je samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene odluke pravo uskraćeno ili smanjeno. Podnosilac revizije u predmetnom slučaju je tužilac, a tužiocu odlukom drugostepenog suda pravo nije uskraćeno ni smanjeno, pa iz tog razloga revizija tužioca na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 390.000,00 dinara, koji očigledno ne prelazi vrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS ni na dan podnošenja tužbe, ni na dan presuđenja, pa iz tog razloga revizija tužioca nije dozvoljena ni prema članu 403.stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić