U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Lidije Đukić, Božidara Vujičića i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Ranđelović, advokat iz ..., protiv tuženog BB doo ..., čiji je punomćnik Aleksandra Blagojević, advokat iz ..., radi činidbe, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3713/2017 od 27.07.2017. godine, u sednici održanoj 07.03.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3713/2017 od 27.07.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 18468/2015 od 14.12.2016. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i obavezan tuženi da na grejnim instalacijama u stanu tužioca u ..., na adresi ... broj ..., na kp. br. ... KO ..., izvrši ugradnju termostatskih ventila sa regulacijom (termoglava) na svim grejnim instalacijama u stanu, kao i uređaja za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje toplotne energije (kalorimetra). Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 42.300,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3713/2017 od 27.07.2017. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbe člana 404. ZPP.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog, kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse po ovom pitanju, jer se u reviziji ukazuje na odluke viših sudova kojima je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijsku sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je, kao kupac sa tuženim, kao prodavcem 31.08.2012. godine zaključio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti u izgradnji, prema kom ugovoru je tuženi bio u obavezi da nepokretnost, koja je predmet ugovora, izgradi u skladu sa projektnom dokumentacijom, konkretno glavnim projektom mašinskih instalacija priključnog toplovoda, toplotne podstanice i unutrašnje instalacije grejanja, kao i da u predmetnom stanu ugradi termostatske ventile sa regulacijom (termoglavom), na svim grejnim instalacijama u stanu, kao i uređaje za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje toplotne energije (kalorimetre), što tuženi nije učinio odnosno nije ugradio termoglave i kalorimetre u stanu tužioca. Primopredaja predmetne nepokretnosti izvršena je 31.12.2012. godine, o čemu je sačinjen zapisnik o primopredaji u kome je konstatovano da je tužiocu predat predmetni stan i konstatovano da nepokretnost u svemu odgovara odredbama ugovora i da je između ostalog ugrađena oprema i instalacije za centralno grejanje, funkcionalno ispravna. Prema uslovima za projektovanje od 25.07.2012. godine, koja je i dala toplana tuženom u vezi zahteva za izradu projekta priključnog toplovoda, termičke podstanice i instalacije grejanja, između ostalog, uslov za davanje takve saglasnosti za izradu tog projekta je da tuženi, kao investitor na grejnim instalacijama ugradi termoglave i kalorimetre. Iz zapisnika toplane o pregledu i tehničkom prijemu objekta od 15.11.2012. godine sledi da je toplana izvršila pregled i puštanje u rad priključnog toplovoda i toplotne podstanice objekta u ... ..., čiji je investitor tuženi i tada je konstatovano da tuženi poseduje termo energetsku saglasnost od 21.09.2012. godine, ali da je toplana stavila i četiri primedbe tuženom, od kojih je jedna da tuženi ugradi kalorimetre i termoglave u svakoj stambenoj jedinici, prema uslovima za projektovanje od 25.07.2012. godine, ostavljajući mu rok od 7 dana za otklanjanje primedbi. Prema izjavi od 23.11.2012. godine tuženi se obavezao da će do početka grejne sezone 2013. godine ugraditi uređaje za registrovanje sopstvene pojedinačne potrošnje i toplotne energije i termostatske ventile sa termoglavama na svim radijatorima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili zahtev tužioca i primenom člana 485. Zakona o obligacionim odnosima, zaključili da tužilac nije prekludiran u svom pravu da od tuženog zahteva ugradnju merača toplotne energije, s obzirom da je prema projektnoj dokumentaciji tuženi bio u obavezi da izvrši njihovu ugradnju, da je znao da to nije učinio, što potvrđuje i njegova pismena izjava od 23.11.2012. godine.

Vrhovni kasacioni sud nije vezan primenom materijalnog prava na kome je zasnovana pobijana odluka, ali nalazi da je zahtev tužioca osnovan.

Ugradnja merača toplotne energije odnosno termostatskih ventila sa termoglavama na svakom grejnom telu, bila je predviđena projektnom dokumentacijom za izgradnju objekta u kome se nalazi predmetna nepokretnost. Ista obaveza određena je i uslovima za projektovanje od 25.07.2012. godine, koje je tuženom izdala toplana. Tuženi, kao investitor izgradnje celog objekta i prodavac po ugovoru zaključenim sa tužiocem, kao kupcem, bio je u obavezi da mu kupljenu nepokretnost preda sa ugrađenim meračem o toplotnoj energiji, što nije učinio. Neizvršenje ove obaveze tuženog, prilikom izgradnje pojedinačnih stanova, nije ostala nepoznata ugovornim stranama prilikom primopredaje stanova, a posebno to nije bilo nepoznato tuženom, koji se upravo zbog toga pismenom izjavom od 23.11.2012. godine, obavezao da će ovaj propust otkloniti, uz izričito navođenje u izjavi da je to njegova obaveza.

Imajući u vidu navedeno, to sledi da se u konkretnom slučaju ne radi o materijalnim nedostacima na nepokretnosti u smislu člana 479. Zakona o obligacionim odnosima, kako su to pogrešno zaključili nižestepeni sudovi, već o neizvršenju dela ugovorne obaveze, pa kako se ne radi o obavezi vezanoj za rok, jer je tuženi bio svestan da ovaj deo svoje obaveze nije izvršio, u vezi čega je dao i pismenu izjavu kojom se obavezao da to učini, to je tužilac, kao kupac predmetne nepokretnosti, u skladu sa članom 126. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima ovlašćen da zahteva njeno izvršenje.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno nižestepenim odlukama usvojen zahtev tužioca, zbog čega je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić