U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., kao pravnih sledbenika sada pok. VV iz ..., koje zastupa punomoćnik Željko Ljubanić, advokat iz ..., protiv tužene GG AD ..., koju zastupa punomoćnik Dragan Matić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate zarade, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 565/16 od 03.03.2017. godine, u sednici veća od 29.08.2018. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 565/16 od 03.03.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3190/10 od 21.05.2015. godine, u stavu 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja pa je poništeno rešenje tužene broj AS ../.. od 07.09.2009. godine kao nezakonito. U stavu 2. izreke, obavezana je tužena da tužiljama kao pravnim sledbenicima sada pok. VV isplati zaostale lične dohotke i minuli rad za period od davanja nezakonitog otkaza 17.09.2009. godine, pa do povratka na rad po nalogu inspekcije 16.12.2009. godine u mesečnim iznosima sa kamatom kako je to bliže navedeno u tom stavu izreke sve u roku od osam dana po prijemu otpravka presude. U stavu 3. izreke, tužena je obavezana da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 102.460,00 dinara u roku od osam dana po prijemu presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 565/16 od 03.03.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3190/10 od 21.05.2015. godine, a zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi je odbijen kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena je sa pravnim prethodnikom tužilja sada pokojnim VV zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme uz ugovoreni probni rad u trajanju od šest meseci i to na poslovima menadžera u ... i .... Pre isteka perioda probnog rada sada pokojnom VV je rešenjem tužene AC ../.. od 07.09.2009. godine otkazan ugovor o radu uz otkazni rok od pet dana koji započinje danom dostavljanja rešenja. Rešenjem inspekcije rada odloženo je izvršenje rešenja o otkazu ugovora o radu do okončanja sudskog postupka tako da sada pokojni VV nije radio od 17.09.2009. do 16.12.2009. godine. Smatrajući da mu je ugovor o radu otkazan nezakonito, te da mu zbog toga pripada i naknada zarade koju je mogao da ostvari, tužilac je tužbom tražio da se poništi rešenje o otkazu i da mu tužena isplati naknadu zarade za navedeni period. S obzirom da je tužilac VV preminuo u toku trajanja parnice, a da su tužilje oglašene za njegovog naslednika to su one i preuzele dalje vođenje postupka. Našavši da je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, a pošto je putem veštačenja utvrđen iznos naknade zarade koja bi pripadala pokojnom VV u navedenom periodu, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev u celini kako je navedeno.

Pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je rešenje tužene o otkazu ugovora o radu sada pokojnom VV nezakonito, te da otuda tužilje kao njegove pravne sledbenice imaju pravo i na naknadu zarade koju bi on ostvario u navedenom periodu.

Odredbom člana 36. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/2005 i 61/05), a koji je važio u vreme otkaza ugovora je propisivao da se ugovorom o radu može ugovoriti probni rad koji traje najduže šest meseci kao i da za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Koristeći navedeno ovlašćenje tužena je tužiocu u toku trajanja probnog rada dala otkaz ugovora o radu rešenjem koje u obrazloženju ne navodi razloge za otkaz ugovora već samo konstatuje činjenice kada je pokojni VV zasnovao radni odnos na neodređeno vreme i da je po navedenoj zakonskoj odredbi odnosno članu 36. stav 3. Zakona o radu za vreme trajanja probnog rada ugovor o radu otkazan. Osnovno sporno pitanje u ovoj parnici je da li postojala obaveza tužene kao poslodavca da u obrazloženju rešenja o otkazu ugovora o radu navede razloge za otkaz. Nesporno je u konkretnom slučaju da je pokojni VV sa tuženom zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, a u skladu sa članom 30. pomenutog Zakona o radu. Ugovor o radu u skladu sa članom 36. može da sadrži odredbu o probnom radu ali ta odredba ne dovodi u pitanje da se tu radi o ugovoru o radu kojim se zasniva radni odnos. Prema odredbi člana 185. stav 1. Zakona o radu ugovor o radu se otkazuje rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. Pošto je ugovor o radu sa ugovorenim probnim radom samo jedna vrsta ugovora kojim se zasniva radni odnos to pomenuta odredba člana 185. stav 1. mora da se primenjuje i na otkaz ugovora o radu sa probnim radom bez obzira što u odredbi člana 36. stav 3. izričito ne stoji da se ugovor o radu kojim je ugovoren probni rad otkazuje rešenjem koje mora da sadrži obrazloženje. Ako rešenje o otkazu ugovora o radu mora da sadrži obrazloženje, po pravnoj prirodi - suštini obrazloženjem bilo kojeg pravnog akta, pa samim tim i rešenja o otkazu ugovora o radu, daju se razlozi za donošenje takvog rešenja odnosno za ono što je sadržano u izreci tog rešenja. Pošto zaposleni protiv rešenja o otkazu ugovora o radu može da koristi pravna sredstva ukoliko to rešenje ne bi sadržalo obrazloženje sa razlozima otkaza onda bi zaposleni praktično bio lišen mogućnosti da pravno sredstvo koristi, pa je upravo i rešenje o otkazu ugovora o radu bez obrazloženja i samo zbog te činjenice nezakonito. Nema sumnje da je odredba člana 36. stav 3. tada važećeg Zakona o radu bila nedorečena pa samim tim i nedovoljno razumljiva ali se u takvoj situaciji odredbe zakona tumače u skladu sa svim ostalim odredbama zakona ciljnim tumačenjem. Potvrda da je i rešenje o otkazu ugovora u ovom slučaju moralo da sadrži obrazloženje u kojem bi se naveli razlozi otkaza je usledila i kasnijim dopunama Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 75/2014), jer je upravo ta zakonska odredba dopunjena tako što je navedeno da je poslodavac dužan da obrazloži otkaz ugovora o radu sa probnim radom.

Kada se ima u vidu sve napred navedeno proizilazi da nije prihvatljiv stav iznet u reviziji da u konkretnom slučaju poslodavac nije dužan da navodi razloge za otkaz ugovora o radu kao i tvrdnja da nižestepeni sudovi nisu razlikovali otkaz ugovora o radu tokom trajanja probnog rada i otkaz nakon isteka ugovora o radu iz člana 36. st. 3. i 4. Zakona o radu.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepenih odluka, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća

sudija Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić