Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije dr Dragiše B. Slijepčevića, kao predsednika veća, sudije Branka Stanića i sudije Gordane Ajnšpiler Popović, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca „AA“ preduzetnika BB, ..., Ul. ... broj ..., koju zastupa punomoćnik Nenad Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog „VV” u stečaju iz ..., Ulica ... broj ..., koju zastupa punomoćnik Slađana Luković, advokat iz ..., radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 301.000,00 evra odlučujući o reviziji tužioca koja je izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 602/17 od 28.09.2017. godine, doneo je u sednici veća održanoj dana 30.05.2018. godine, sledeće

R E Š E NJ E

UKIDAJU SE presuda Privrednog apelacionog suda Pž broj 602/17 od 28.09.2017. godine i presuda Privrednog suda u Beogradu P broj 340/2015 od 19.10.2016. godine, u stavovima 1, 2, 4, 5. i 7. izreke i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P broj 340/2015 od 19.10.2016. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo prvenstvenog namirenja u iznosu od 57.538.650,00 dinara iz sredstava ostvarenih prodajom imovine tuženog i to GG u ... kod ... sa pokretnom i nepokretnom imovinom – 10 objekata sa opremom za uzgoj pilića sa upravnom zgradom i ostalim objektima i opremom na zemljištu ukupne površine 4 ha, 18a i 75 m2, na kat. parceli ... sve upisano u LN ... KO ... kao neosnovan. Stavom 2 izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo hipoteke na objektima upisanim na kat. parceli broj ... KO ..., upisano u LN ... KO ... i to na nepokretnostima opisanim u ovoj izreci, dok je stavom 3. izreke, odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu plati iznos od 57.538.650,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.04.2011. godine pa do isplate kao neosnovan. Stavom 4 izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo prvenstvenog namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom imovine tuženog i to GG u ... kod ..., sa pokretnom i nepokretnom imovinom, i opremom koja se nalazi na zemljištu ukupne površine 4 ha, 18 a i 75 m2 na kat. parceli ... upisanoj u LN ... KO ... . Stavom 5 izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da ima pravo hipoteke na svim objektima upisanim na parceli .... – LN ... KO ..., koji su navedeni u ovom stavu, što je tuženi dužan da prizna i da trpi da tužilac na osnovu ove presude upiše svoje pravo u katastar nepokretnosti i u druge javne knjige kao neosnovan. Stavom 6 izreke, odbijen je prigovor presuđene stvari, a stavom 7 izreke, obavezan je tužilac da plati tuženom troškove postupka u iznosu od 811.500,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž broj 602/17 od 28.09.2017. godine, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena presuda Privrednog suda u Beogradu P broj 340/2015 od 19.10.2016. godine, u stavovima 1, 2, 3, 4, 5. i 7. izreke. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž broj 602/17 od 28.09.2017. godine, tužilac preko punomoćnika iz reda advokata je blagovremeno izjavio reviziju i to zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Odgovor na reviziju nije podnet.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

Tužilac je podneo tužbu sa zahtevom da se utvrdi da ima pravo prvenstvenog namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom imovine tuženog i to GG u ... kod ... sa pokretnom i nepokretnom imovinom, opremom, sve na zemljištu površine 4 ha, 18 a i 75 m2, na parceli ... upisanoj u LN ... KO ..., i da se utvrdi da ima pravo hipoteke na svim objektima upisanim na parceli ... KO ... koja je upisana u LN ... KO ... i to zgrada koje su pojedinačno navedene od broja 1 do broja 15, što bi tuženi bio dužan priznati i trpeti da se na osnovu presude upiše pravo tužioca u katastar nepokretnosti i druge javne knjige.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrđeno, tužilac je bio u poslovnom odnosu sa „DD“ iz ... po osnovu zaključenog ugovora broj 10 od 14.02.2002. godine povodom kog poslovnog odnosa je doneta odluka Upravnog odbora „DD“ od 13.03.2002. godine kojom je data saglasnost za konstituisanje hipoteke na imovinu „DD“ u korist tužioca, kao sredstvo obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza ugovorača i „DD“ za sve vreme trajanja ugovora broj 10 od 14.02.2012. godine, kao i obezbeđenje izvršenih ulaganja i naplate štete u slučaju prevremenog raskida ugovora, sve u ukupnom iznosu od 800.000 evra.

Na osnovu navedene odluke Upravnog odbora data je hipotekarna izjava od strane „DD“ na osnovu koje je rešenjem Opštinskog suda u Velikoj Plani DN 172/2002 od 13.03.2002. godine izvršena uknjižba u ZKUL broj ... KO ..., založnog prava na sva zemljišta u „A“ listu na kat. parceli ..., ..., ..., ..., ..., ..., ..., ... i ... radi obezbeđenja novčanog potraživanja u iznosu od 48.185.840,00 dinara, u korist „AA“ preduzetnika BB. Predmetne nepokretnosti su prodate na aukciji održanoj pred Opštinskim sudom u Velikoj Plani 24.01.2005. godine uz konstataciju da ponudilac „VV” ..., kupuje predmetnu nepokretnost opterećenu hipotekom u korist tužioca. Protiv sticaoca predmetnih nepokretnosti – a sada tuženog otvoren je postupak stečaja rešenjem Privrednog suda u Beogradu St br.264/10 od 08.03.2010. godine. U stečajnom postupku predmetna nepokretnost je jednim delom prodata a rešenjem stečajnog sudije je izvršeno u katastru brisanje tereta.

Iz sadržine osnovnog ugovora zaključen između tužioca i davaoca hipotekarne izjave, proizlazi da je predmetnom hipotekom zasnovanom u korist tužioca, bilo obezbeđeno uredno izvršenje ugovornih obaveza ugovorača „DD“ za sve vreme trajanja ugovora broj 10 od 14.02.2002. godine kao i obezbeđenje izvršenih ulaganja i naplate štete u slučaju prevremenog raskida ugovora sve u ukupnom iznosu od 800.000 evra odnosno 48.185.840,00 dinara, iz čega proizlazi da se radi o obezbeđenom budućem – uslovnom potraživanju tužioca, koje je bilo predmet spora u parnici koja se vodi pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P broj 2/2010. Iz spisa predmeta proizlazi da je parnični postupak koji je pokrenuo tužilac pred Privrednim sudom u Požarevcu u predmetu P 2/2010 u prekidu usled otvaranja postupka stečaja nad tuženima kao dužnicima, tako da u momentu presuđenja ovaj postupak nije okončan.

Nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca u celini sa obrazloženjem da tužilac nije dokazao visinu potraživanja koje je obezbedio hipotekom, da je tužbeni zahtev opredelio na veći iznos nego što je obezbeđen predmetnom hipotekom, da nije dokazao visinu pretrpljene štete i izmakle koristi, da nije utvrđeno ko je dužnik navedene obaveze. Tužilac ne može prioritetno da namiri svoje potraživanje iz hipotekovane nepokretnosti tuženog dok se ne utvrdi ko je odgovoran za štetu, jer tužilac svoj zahtev za naknadu štete zasniva na povredi ugovora koji je zaključio 2002. godine sa „DD“. Prema stavovima nižestepenih sudova tužilac je bio dužan da dokaže da je reč o ugovornoj šteti jer je hipoteka zasnovana isključivo radi obezbeđenja izvršenih ulaganja i naplate štete u slučaju prevremenog raskida ugovora od 14.02.2002. godine. Nižestepeni sudovi zaključuju da ne postoji bilo kakva obaveza tuženog za naknadu predmetne štete zato što je prijava štete pravnosnažno odbačena protiv tuženog.

Prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakav zaključak nižestepenih sudova se ne može za sada prihvatiti kao pravilan.

U postupku je izveden dokaz veštačenja posredstvom veštaka ekonomsko- finansijske struke. Prema nalazu i mišljenju veštaka, data je procena izgubljene dobiti tužioca u iznosu od 57.538.650,00 dinara. Taj iznos je znatno veći u odnosu na iznos koji je obezbeđen hipotekom. Ugovorom broj .../2002 od 14.02.2012. godine, je ugovoreno da se zasniva hipoteka u korist tužioca radi obezbeđenja urednog izvršenja ugovornih obaveza za sve vreme trajanja ugovora kao i obezbeđenje izvršenih ulaganja i naplate štete u slučaju prevremenog raskida ugovora sve u ukupnom iznosu od 800.000,00 evra što u dinarskoj protivvrednosti iznosi 48.185.840,00 dinara. Nižestepeni sudovi u konkretnoj situaciji i pored nalaza i mišljenja veštaka, zaključuju da visina štete nije dokazana, pa zatim konstatuju da je prijava potraživanja tužioca prema tuženom kao stečajnom dužniku pravnosnažno odbačena u stečajnom postupku tako da je isključeno postojanje bilo kakve obaveze tuženog prema tužiocu da mu nadoknadi štetu, te da tužilac nema prvenstveno pravo namirenja potraživanja. Međutim, ovakvim zaključkom sudovi su zanemarili da odbačaj prijave u stečajnom postupku nad tuženim sam po sebi nije od značaja za tužioca, jer tužilac prvenstveno zahteva da se utvrdi da postoji njegovo pravo prvenstvenog namirenja zbog stvarnog prava (hipoteke) koje ima u odnosu na nepokretnost koja je sada u svojini tuženog a ne namiruje potraživanje iz obligaciono pravnog potraživanja koje potiče iz ugovornog odnosa sa tuženim.

Sledom izloženog, tužilac je zahtevom tražio sudsku zaštitu povodom založnog prava na nepokretnosti koja je u svojini tuženog. Založno pravo postoji. Zato je trebalo razjasniti i raspraviti činjenice koje se odnose na tužiočevo potraživanje koje je obezbeđeno utvrđenjem koliko iznosi potraživanje i da li je u celini ili delimično obezbeđeno predmetnom hipotekom. Nakon toga treba odlučiti o tužbenom zahtevu tužioca, primenjujući odredbe člana 63 – 65. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, koji je važio u vreme upisa hipoteke, a što je ukazivao i drugostepeni sud u prethodnoj odluci – rešenju Pž 3459/13 od 14.01.2015. godine.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava, činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud ne može preinačiti pobijanu presudu, već saglasno odredbi člana 416. stav 2. ZPP istu mora ukinuti.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će utvrditi postojanje i visinu potraživanja tužioca koje je obezbeđeno predmetnom hipotekom, pribaviti izveštaj od strane Privrednog suda u Požarevcu da li je nastavljen ili okončan postupak u predmetu P br. 2/2010, i nakon toga doneti odluku o zahtevu tužioca i troškovima celokupnog postupka.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić