Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 176/18 od 29.03.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Negotinu, zajednička žalba branioca okrivljenih BB i AA i branioca okrivljenog VV, a presuda Višeg suda u Negotinu 3K 9/16 od 14.11.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, adv. Filip Nešić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pak iste preinači i okrivljenog AA oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Filipa Nešića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP je neosnovan, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP nema propisani sadržaj, a u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenjem pravnosnažnih presuda povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP, tako istu povredu označava kao član 439. tačka 1) ZKP. Navedena povreda je prema navodima zahteva učinjena time što je sud primenio odredbe zakona koje se ne mogu primeniti obzirom da radnje opisane u izreci prvostepene presude predstavljaju radnje izvršenja krivičnog dela neovlašćeno dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. Krivičnog zakonika, a ne krivično delo prevara u službi iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama.

Po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog iznetim navodima u zahtevu ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koji je predmet optužbe primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, što bi predstavljalo povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ovi navodi zahteva neosnovani, pošto iz činjenica i okolnosti naznačenih u izreci prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni AA sa umišljajem podstrekao okrivljenog BB na izvršenje krivičnog dela prevara u službi iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a zatim mu pomagao u izvršenju istog krivičnog dela, na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, iz čega proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela prevara u službi u pomaganju iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, a ne krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. Krivičnog zakonika, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog.

Stim u vezi neosnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je „namera okrivljenog bila usmerena ka pripremi sve neophodne dokumentacije i podnošenja iste radi ispunjenja uslova za dobijanje kredita“. Naime, krivično delo prevara u službi iz člana 363. KZ predstavlja poseban vid krivičnog dela prevare koje se vrši od strane službenog lica u vršenju službene dužnosti, dakle, zaštitni objekt je službena dužnost, odnosno služba, a radnja izvršenja se preduzima u nameri da se sebi ili drugome pribavi protivpravna imovinska korist, dok kod krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. KZ, radnja izvršenja je navođenje lažnim prikazivanjem činjenica ili njihovim prikrivanjem, sa tačno određenim ciljem: dobijanje kredita, subvencije ili druge pogodnosti za šta učinilac ne ispunjava propisane uslove, i spada u grupu krivičnih dela protiv imovine, a izvršilac može biti bilo koje lice koje za sebe ili drugo fizičko lice dobije kredit, subvenciju ili drugu pogodnost na prevaran način, ili ih pak nenamenski koristi, kao i da za postojanje ovog krivičnog dela nije neophodno pribavljanje imovinske koristi, to jest imovinska korist nije bitno obeležje ovog krivičnog dela.

Imajući u vidu da iz izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni BB odgovorno lice za zastupanje privrednog društva DOO „GG“ ..., u nameri da svom bratu okrivljenom AA pribavi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 5.000.000,00 dinara, obmanom doveo u zabludu ovlašeno lice oštećenog Fonda za razvoj Republike Srbije da izvrši nezakonitu isplatu sredstava u iznosu od 3.000.000,00 dinara na način bliže opisan u izreci prvostepene presude, a da je okrivljeni AA podstrekavao okrivljenog BB na izvršenje krivičnog dela prevara u službi iz člana 363. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a zatim mu pomagao u izvršenju istog krivičnog dela davanjem saveta i upustava kako da se izvrši krivično delo stvaranjem uslova za izvršenje istog, a u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, po oceni ovog suda radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude pravilno su pravno kvalifikovane kao krivično delo prevara u službi u pomaganju iz člana 363. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, pa sledstveno tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtevom branioca okrivljenog pravnosnažne presude se neosnovano pobijaju zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljenog AA, adv. Filip Nešić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a u obrazloženju podnetog zahteva navodi da je izmenjen činjenični opis izvršenja krivičnog dela od strane prvostepenog suda kojim je izmenjen identitet optužbe obzirom da javni tužilac nije tokom postupka niti do zaključenja glavnog pretresa postupao shodno članu 409. stav 1. ZKP, međutim u obrazloženju podnetog zahteva ne navodi u čemu je izmenjen činjenični opis krivičnog dela i na koji način je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, te kako je branilac okrivljenog u zahtevu samo istakao povredu iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ne dajući razloge zbog kojih smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Branilac okrivljenog AA, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a u obrazloženju se ukazuje da prilikom izricanja kazne zatvora ovom okrivljenom nisu cenjene sve olakšavajuće okolnosti koje stoje na strani okrivljenog i da je kazna prestrogo odmerena imajući u vidu način izvršenja dela i sve druge okolnosti koje stoje na strani okrivljenog.

Iz navedenog proizilazi da branilac okrivljenog AA u zahtevu, samo formalno navodi povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, pri čemu ne ukazuje na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji učinio navedenu povredu zakona, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da se zahtevom u suštini polemiše sa ocenom i utvrđenjem suda u pogledu okolnosti koje su od značaja za odmeravanje krivične sankcije, na koji način po oceni ovog suda pravnosnažne presude se pobijaju zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i braniocu okrivljenog zbog povrede zakona, iz kog razloga je u ovom delu zahtev branioca okrivljenog nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                         Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić