Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i Lidije Đukić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rudin Lagundžić, advokat iz ..., protiv tužene „BB“ ..., Filijala ..., čiji je punomoćnik Jelena Mustecić, advokat iz ..., radi raskida ugovora o deviznom depozitu i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2232/15 od 05.11.2015. godine, u sednici održanoj 08.02.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2232/15 od 05.11.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 2189/13 od 28.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je primarni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se raskinu ugovori o deviznom depozitu građana i to ugovor od 06.05.2010. godine, zaključen između VV iz ... i tužene i ugovor od 10.05.2010. godine zaključen između tužilje i tužene banke, koje je u ima i za račun tužene, potpisao i overio pečatom tužene GG, radnik tužene, te da se obaveže tužena da tužilji plati 12.500 evra sa domicilnom kamatom počev od 06.05.2010. godine do isplate, kao i 17.300 evra sa domicilnom kamatom počev od 10.05.2010. godine do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je i sekundarni tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se ponište ugovori o deviznom depozitu građana i to ugovor od 06.05.2010. godine, zaključen između VV iz ... i tužene i ugovor od 10.05.2010. godine zaključen između tužilje i tužene banke, koje je u ima i zaračun tužene, potpisao i overio pečatom tužene GG, radnik tužene, te da se obaveže tužena da tužilji plati 12.500 evra sa domicilnom kamatom počev od 06.05.2010. godine do isplate, kao i 17.300 evra sa domicilnom kamatom počev od 10.05.2010. godine do isplate. Stavom trećim izreke delimično je usvojen tercijalni tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji na ime naknade materijalne štete plati 12.500 evra sa domicilnom kamatom bliže određenom ovim stavom izreke, počev od 06.05.2010. godine do 25.12.2012. godine, a za perod od 25.12.2012. godine do isplate zakonsku zateznu kamatu, te da joj plati i 16.620 evra sa domicilnom kamatom bliže određenom ovim stavom izreke, počev od 10.05.2010. godine do 25.12.2012. godine, a za perod od 25.12.2012. godine do isplate zakonsku zateznu kamatu. Stavom četvrtim izreke odbijen je, kao neosnovan, deo tužbenog zahteva preko dosuđenih 16.620 evra do traženih 17.300 evra, kao i zahtev za isplatu domicilne kamate na dosuđene iznose od 12.500 evra i 16.620 evra, za period od 25.12.2012. godine do isplate. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove postupka od 375.650,00 dinara sa zakonskom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2232/15 od 05.11.2015. godine, stavom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu i delu odluke o troškovima, tako što je obavezana tužena da tužilji umesto kamate dosuđene na iznos glavnog duga od 12.500 evra plati kamatu po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za period od od 06.05.2010. godine do 24.12.2012. godine, a za perod od 25.12.2012. godine do isplate zakonsku zateznu kamatu propisanu za iznos duga koji glasi na evre, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kom poslovne banke u mestu i na dan plaćanja plaćaju evro, kao i da joj umesto kamate dosuđene na iznos glavnog duga od 16.620 evra plati kamatu po stopi koju propisuje Evropska centralna banka za period od od 10.05.2010. godine do 24.12.2012. godine, a za perod od 25.12.2012. godine do isplate zakonsku zateznu kamatu propisanu za iznos duga koji glasi na evre, sve u dinarskoj protivvrednosti po kursu po kom poslovne banke u mestu i na dan plaćanja plaćaju evro, dok je u preostalom pobijanom delu prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 395. ZPP, radi rešavanja pravnog pitanja od opšteg interesa, novog tumačenja prava i ujednačavanja sudske prakse.

Rešenjem R3 14/16 od 17.03.2016. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odluči o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj, nalazeći da za to nisu ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP.

Ocenjujući dozvoljenost revizije tužene, primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

U konkretnom slučaju tužba radi raskida i poništaja ugovora i isplate, podneta je 15.12.2011. godine, a vrednost pobijenog dela predmeta spora je 29.120 evra. Postupak je pravnosnažno rešen, odnosno drugostepena presuda je doneta 05.11.2015. godine.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano i novčano potraživanje, u kome je pravnosnažna odluka doneta posle 31.05.2014. godine, a vrednost pobijanog dela predmeta spora je ispod 40.000 evra, odnosno ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom odredbe člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić