Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8064/16 od 07.12.2016. godine, odbijene su, kao neosnovane, žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u stavu trećem i šestom izreke.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS “, br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kom je zasnovana pobijana odluka, tužilja je 09.09.2008. godine, sa pravnim prethodnikom tužene, zaključila ugovor o stambenom kreditu, kojim je tužilji odobren kredit u visini od 127.602,31 CHF u dinarskoj protivvrednosti. Ovim ugovorom se tužilja, kao korisnik kredita, obavezala da odobreni kredit vrati u roku od 348 meseci, a da prvi anuitet dospeva prvog dana u mesecu koji sledi mesecu puštanja kredita u tečaj. Obračun i plaćanje anuiteta određen je u CHF (valutna klauzula), a vrši se prema planu koji je tužilji dostavljen uz ugovor i to u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu banke na dan uplate, s tim što se visina rate usklađuje po stopi na nivou tromesečnog CHF libora i to svakog 01.01., 01.04., 01.07. i 01.10. tekuće godine. Ugovorom je određeno da će se kamatna stopa obračunavati po promenljivoj kamatnoj stopi, koja u momentu zaključenja ugovora iznosi tromesečni CHF libor uvećan za 3,70% na godišnjem nivou (član 2. stav 2. tačka 1. ugovora), a da je efektivna kamatna stopa na dan puštanja kredita u tečaj izražena u planu otplate, priloženom uz ugovor (tačka 2. ovog stava). Odredbom člana 2. stav 2. tačka 3 ugovora predviđeno je da banka zadržava pravo promene kamatne stope, odnosno da do konačnog izmirenja svih obaveza korisnika kredita po ovom ugovoru, može bez zaključenja posebnog aneksa, menjati visinu kamatne stope iz prethodnog stava u skladu sa aktima poslovne politike banke, koji regulišu visinu i način obračuna kamata, dok je tačkom 7. istog stava ugovoreno da u slučaju da korisnik kredita ne izmiri svoje dospele obaveze o roku njihove dospelosti, na sve dospele a neizmirene iznose banka obračunava zateznu kamatu u skladu sa aktima poslovne politike i zakonskim odredbama. Aneksom broj 1. i 2., od 28.08.2012. i 09.09.2013. godine, tužilji je odobren grejs period od 12 meseci, tokom koga će ona banci plaćati mesečno po 5% od iznosa anuiteta, a smanjena je i kamatna stopa i određena kao fiksna i to po Aneksu br.1. nominalna stopa određena je u visini od 3,70% a efektivna u visini od 3,72%, a Aneksom br.2. nominalna kamatna stopa određena je u visini od 3,72% a efektivna u visini od 3,66%, sve na godišnjem nivou. Utvrđeno je i da je tužilja kredit podigla radi kupovine kuće u ..., da je imala nameru da kredit uzme u evrima, ali je predmetni ugovor zaključila jer joj je referent banke predočio povoljnost uzimanja kredita u švajcarskim francima zbog niže kamatne stope. Međutim, utvrđeno je i da je u momentu zaključenja ugovora njena rata iznosila 40.000,00 dinara, a da ista sada iznosi 100.000,00 dinara, da zbog gubitka posla i promenjenih porodičnih prilika kredit više ne otplaćuje, a visina kredita sa kamatom joj je sada kao na početku otplate.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi pobijanom odlukom, pravilnom primenom materijalnog prava, zaključuju da je ništava odredba člana 2. stav 2. tačka 2. i deo tačke 7. istog stava zaključenog ugovora o kreditu, kojima je određeno da banka zadržava pravo promene kamatne stope odnosno da do konačnog izmirenja svih obaveza može korisnika kredita, bez zaključenja posebnog aneksa, menjati visinu kamatne stope u skladu sa aktima svoje poslovne politike, a da u slučaju da korisnik kredita ne izmiri svoje dospele obaveze o roku, na sve dospele a neizmirene iznose banka obračunava zateznu kamatu u skladu sa aktima poslovne politike. Pravilno je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je ništava odredba člana 2. stav 2. tačka 7. ugovora i u preostalom delu kojim je određeno da će banka, u slučaju neizmirenja dospelih obaveza o roku, na sve dospele a neizmirene iznose obračunavati zateznu kamatu u skladu sa zakonskim odredbama, kao i zahtev kojim je tražila da se utvrdi da je navedeni ugovor ništav u celosti.

Naime, odredbom člana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen. Primenom satava 2. istog člana, ugovor će ostati na snazi čak i ako je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća pobuda ugovora, u slučaju kad je ništavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio oslobođen te odredbe i važio bez nje.

Tačno je da je, primenom člana 1065. ZOO, kamata bitan elemenat ugovora o kreditu. U konkretnom slučaju, predmetni ugovor, u članu 2 stav 2, sadrži odredbu o kamati, u smislu navedene zakonske odredbe, kojom je, korisnik kredita preuzeo obavezu da počev od dana puštanja kredita u tečaj, na dugovanu glavnicu kredita, banci plati i kamatu po efektivnoj kamatnoj stopi, koja na dan zaključenja ugovora iznosi tromesečni CHF libor uvećan za 3,70% na godišnjem nivou. Ta odredba ugovora nije ništava, jer je visina kamatne stope nominalno određena, a njena promena vezana za promenu efektivne kamatne stope, odnosno podataka koji se javno objavljuju, tako da su poznati obema ugovornim stranama. Upravo ova visina kamate bila je odlučujuća pobuda za zaključenje osporenog ugovora zato što je očigledno bila povoljnija od kamate koja je za tu vrstu ugovora o kreditu iznosila na valutu evro.

Međutim, odredba člana 2. stav 2. ugovora o kreditu, u tački 3. i delu tačke 7, a kojima je predviđeno pravo tužene banke da menja visinu ugovorne kamate u skladu sa aktima svoje poslovne politike, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije bila ni uslov niti odlučujuća pobuda za tužilju da sa tuženom bankom zaključi ugovor o kreditu u švajcarskim francima, pa imajući u vidu da je navedena odredba u ovom postupku utvrđena ništavom, a predmetni ugovor može opstati i bez te ugovorne odredbe, to se ne može govoriti i o ništavosti zaključenog ugovora u celosti.

U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju, nije došlo do povrede načela savesnosti i poštenja i postupanja u skladu sa dobrim poslovnim običajima, iz člana 12. i člana 21. stav 1. ZOO, na šta se revizijom ukazuje, s obzirom da u momentu zaključenja spornog ugovora o kreditu, kamatna stopa na kredite u švajcarskim francima jeste bila niža u odnosu na kredite u evro valuti, što je službenik banke predočio tužilji i zbog čega je ona zaključila ovakav ugovor. Promena kamatne stope na kredite u švajcarskim francima i promena kursa ove valute u odnosu na dinar i evro, zbog koje je došlo i do nejednake vrednosti uzajamnih davanja (član 15 stav 1. ZOO), predstavlja promenu okolnosti u toku trajanja ovog ugovora, što ne predstavlja razlog apsolutne ništavosti ovako zaključenog pravnog posla. Odredbom člana 277. stav 1. ZOO, jeste propisano da dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze duguje, pored glavnice i zateznu kamatu po stopi utvrđenoj saveznim zakonom, Međutim imajući u vidu da je stavom 2. istog člana, određeno da ako je stopa ugovorene kamate viša od stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje, to su neosnovani i navodi revizije kojima se ukazuje da je ništava i odredba ugovora kojom je predviđeno da će u slučaju docnje banka naplaćivati zateznu kamatu u skladu sa zakonskim odredbama.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom, o osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno uz pravilnu primenu materijalnog prava, pa je, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić