Okrivljena je obavezana i da na ime paušala plati sudu iznos od 8.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br.674/18 od 23.07.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Užicu i branioca okrivljene AA - advokata Đorđa Konstatinovića, a presuda Osnovnog suda u Užicu 1K br.99/17 od 12.04.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA – advokat Đorđe Konstantinović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP), sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, te da odredi da se izvršenje pobijanih presuda odloži do donošenja odluke po zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da optužnica i izreka prvostepene presude sadrže samo uračunljivost okrivljene i svest o protivpravnosti dela, ali da ne sadrže oblik vinosti, odnosno da li je okrivljena postupala sa umišljajem ili iz nehata, kao bitnim elementom krivice. Kako izreka pravnosnažne presude ne sadrži oblik vinosti sa kojim je okrivljena postupala, kao element bez koga nema krivice, to ista ne sadrži ni krivicu kao subjektivni element krivičnog dela, pa delo za koje je okrivljena oglašena krivom nije krivično delo. Nadalje, u zahtevu se ističe i da je drugostepenom presudom odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljene, sa obrazloženjem da je okrivljena delo izvršila u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, koja u sebi sadrži postojanje direktnog umišljaja, a koje obrazloženje se prema stavu branioca ne može prihvatiti, obzirom da se namera kao element bića predmetnog krivičnog dela ne može poistovetiti sa direktnim umišljajem, te na koji način je pravnosnažnom presudom učinjena navedena povreda zakona.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Istu povredu zakona branilac okrivljene isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, ocenio je ove žalbene navode neosnovanim i o tome dao jasne i dovoljne razloge na strani 3 stav 2 i 3 drugostepene presude, koje razloge i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, te na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

Naime, krivično delo prevare, zbog kojeg je okrivljena oglašena krivom, po svojoj pravnoj prirodi i načinu kako je biće krivičnog dela određeno u zakonu, može se izvršiti samo sa direktnim umišljajem. Ovo stoga što kod krivičnih dela kod kojih se kao element krivičnog dela pojavljuje namera, umišljaj postoji samo u obliku direktnog umišljaja zbog čega i postojanje direktnog umišljaja iz člana 25. Krivičnog zakonika u izreci presude u konkretnom slučaju proističe iz činjenice da je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno delovanje okrivljene AA u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi, što svakako, imajući u vidu opis delovanja okrivljene, čini neophodne elemente krivice.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA odbio kao neosnovan, nalazeći da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom ukazuje.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić