Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Zorana Vujčića, advokati Vićentije Darijević i Deana Berak Savković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, a zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu drugostepenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu i spise predmeta vrati tom sudu na ponovno odlučivanje, ili preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe, te odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branioci okrivljenog Zorana Vujčića, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da je sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, jer u izreci pobijane prvostepene presude nije navedeno u čemu se sastoji kvalifikovani oblik krivičnog dela trgovina ljudima za koje je okrivljeni oglašen krivim, a naime da se isti bavio vršenjem predmetnog krivičnog dela u smislu odredbe stava 6. člana 388. KZ. Zbog navedenog, branioci smatraju da bi se u radnjama okrivljenog eventualno mogla steći obeležja krivičnog dela posredovanje u prostituciji, krijumčarenje ljudi ili drugo, a da je sud oglasivši ga krivim zbog krivičnog dela trgovina ljudima, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Iznetim navodima, po nalaženju ovog suda, iako branioci formalno ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isti suštinski ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Međutim, ovi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 388. stav 1. ZKP je propisano da ko silom ili pretnjom, dovođenjem u zabludu ili održavanjem u zabludi, zloupotrebom ovlašćenja, poverenja, odnosa zavisnosti, teških prilika drugog, zaržavanjem ličnih isprava ili davanjem ili primanjem novca ili druge koristi, vrbuje, prevozi, prebacuje, predaje, prodaje, kupuje, posreduje u prodaji, sakriva ili drži drugo lice, a u cilju eksploatacije njegovog rada, prinudnog rada, vršenja krivičnih dela, prostitucije ili druge vrste seksualne eksploatacije, prosjačenja, upotrebe u pornografske svrhe, uspostavljanja ropskog ili njemu sličnog odnosa, radi oduzimanja organa ili dela tela ili radi korišćenja u oružanim sukobima, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina. Odredbom stava 3. navedenog člana je propisano da ako je delo iz stava 1. tog člana učinjeno prema maloletnom licu učinilac će se kazniti zatvorom najmanje pet godina, dok je stavom 6. istog člana propisano da ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz stava 1. do 3. tog člana ili je delo izvršeno od strane grupe, kazniće se zatvorom najmanje pet godina.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pobijane prvostepene presude (tačka 2.) koja je u svemu, osim u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, potvrđena drugostepenom presudom, jasno proizilazi da je okrivljeni Zoran Vujčić, u kritičnom vremenskom periodu, u stanju kada je bio sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, silom, pretnjom, dovođenjem u zabludu i održavanjem u zabludi, zloupotrebljavanjem poverenja, zadržavanjem ličnih isprava, prevozio, predavao i u cilju vršenja prostitucije i vršenja krivičnih dela, držao druga lica i time se bavio, na način bliže opisan u izreci (čineći predmetno delo prema maloletnim oštećenima), a pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno – to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 6. u vezi stava 1. i 3. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen. Stoga su navodi zahteva, kojima se ističe da u izreci presude nedostaje bitan element kvalifikovanog oblika ovog krivičnog dela iz stava 6. člana 388. KZ, a naime da se okrivljeni bavio vršenjem krivičnog dela iz stava 1. do 3. člana 388, te da bi se eventualno moglo raditi o krivičnom delu posredovanje u prostituciji ili krijumčarenje ljudi- od strane ovog suda, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branioci ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci formalno ističu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a u obrazloženju istog navode da nižestepeni sud nije mogao zasnovati pobijane presude na osnovu iskaza oštećenih datih u istražnom postupku pred Višim javnim tužiocem u Zrenjaninu, s obzirom da su ovi iskazi dati u prisustvu advokata Marine Subotić, koja je u istom postupku postupala kao branilac po službenoj dužnosti prilikom ispitivanja, tj. iznošenja odbrane okrivljenog Zorana Vujičića pred ovlašćenim službenim licima u policiji. Time je u konkretnom slučaju, prema mišljenju branilaca, povređena odredba člana 73. stav 3. tačka 3) ZKP.

Međutim, kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, zbog povrede zakona iz člana 73. stav 3. tačka 3) ZKP, koja bi u ovom slučaju predstavljala povredu postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev odbacio.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                            Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić