Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Ristića - advokat Aleksandar Milićević, zbog povrede odredbe člana 16. stav 5. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te ukine presude Višeg suda u Beogradu K.br.9/2018 od 19.04.2018. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 578/18 od 05.07.2018. godine i predmet vrati na ponovno suđenje Višem sudu u Beogradu.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog je u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog za podnošenje zahteva samo formalno označio da se u radnjama okrivljenog ne stiču obeležja bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je optužen i pravnosnažno oglašen krivim, već zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, isticanjem da iz izvedenih dokaza i to odbrane okrivljenog, iskaza svedoka, kao i medicinske dokumentacije za okrivljenog, nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni predmetnu opojnu drogu kupio i neovlašćeno držao za sopstvenu upotrebu, a ne u nameri njene dalje prodaje.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da se pobijane presude zasnivaju na nezakonitom dokazu koji je trebalo izdvojiti iz spisa predmeta i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog pred javnim tužiocem od 12.11.2017. godine, a koji navodi bi predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog svojim daljim navodima u obrazloženju zahteva ne osporava samu zakonitost ovog dokaza, dajući sopstvenu ocenu da nije trebalo prihvatiti odbranu okrivljenog datu pred javnim tužiocem, već odbranu okrivljenog datu na glavnom pretresu.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu, kao razloge pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP, isticanjem da kako tokom postupka nije na nesumnjiv način dokazano da je okrivljeni izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ za koje je optužen, to je sud trebalo da reši u korist okrivljenog. Takođe se u zahtevu navodi i da je izreka prvostepene presude nerazumljiva, a koji navodi bi predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. U zahtevu se ističe i da je izreka prvostepene presude protivrečna sama sebi, te da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja, a i oni razlozi koji su dati su nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a što bi predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da iako je u izjavljenim žalbama zahtevano da okrivljeni i branilac prisustvuju sednici veća drugostepenog suda, drugostepeni sud im nije dao mogućnost da istoj prisustvuju, a što bi predstavljalo povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 16. stav 5. i člana 447. stav 2. ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Ristića - advokata Aleksandra Milićevića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                               Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                    Vesko Krstajić, sr.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić