Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom predviđenih revizijskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14) u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. istog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je sin pokojnog VV, a tužena je njegova supruga. VV je preminuo dana 06.07.2012. godine u Senti. U ostavinskom postupku Osnovnog suda u Subotici, Sudska jedinica u Senti O 3282/12, proglašeno je zaveštanje iza pokojnog VV. Supruga, ovde tužena, BB je priznala pismeno zaveštanje i dala nasledničku izjavu. Kako je tužilac u celosti osporio navedeno zaveštanje, sud je rešenjem prekinuo ostavinski postupak i uputio tužioca na parnicu radi poništaja pismenog zaveštanja. VV je sačinio pismeno zaveštanje, pred svedocima, dana 28.10.2003. godine. Zaveštanje je po njegovom zahtevu, želji i sadržini, na kompjuteru u svojoj advokatskoj kancelariji otkucao GG, advokat koji je sa pokojnim VV bio dugogodišnji prijatelj, te kada je sačinio testament pozvao je VV u kancelariju i on je pred njim i svedokom DD pismeno pročitao, glasno izjavio da je to njegovo zaveštanje, svojeručno ga potpisao i rekao da je ,,to to“ i da je sve „o.k.“. U zaveštanju pok. VV navodi, da bez daljih uslova i rokova, na osnovu svoje potpune savesti izjavljuje da za slučaj smrti želi da na osnovu navedenog testamenta zavešta svoju imovinu, nepokretnu i pokretnu bliže opisanu u u tački 1. i 2. testamenta, vanbračnom drugu ..., rođenoj BB, ovde tuženoj, a u tački 3. testamenta je navedeno: „moj zakonski naslednik sin AA ne želim da nasleđuje od moje imovine i njega ovim testamentom isključujem iz nasledstva po pravnoj osnovi nezahvalnosti. Ne održava sa mnom kao ocem kontakt, tokom dugih godina se nije javljao, ne pomaže mi, a ne znam ni njegovo mesto boravka“. U testamentu je konstatovano da zaveštalac izjavljuje pred dole potpisanim svedocima, da testament u celosti odgovara njegovoj volji i nakon što ga je pročitao, svojeručno ga potpisuje bez daljih uslova i rokova. Konstatovano je da potpisani svedoci izjavljuju da je testamentom VV sa stanom u ..., ulica ... broj ... pred njima pročitao, izjavio da odgovara njegovoj volji i svojeručno ga potpisao. Kao testamentalni svedoci potpisali su zaveštanje DD i GG. Tužena i pok. VV su kuću, koja je bila njegovo vlasništvo i koja je navedena u tački 1. zaveštanja, prodali 2006. godine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zaveštanje je sastavljeno u skladu sa odredbama zakona, kako u pogledu sadržine zaveštanja, tako i u pogledu zaveštajne sposobnosti ostavioca i same forme isprave, pa zaveštanje nije ništavo, u smislu odredaba člana 155. do 158. Zakona o nasleđivanju, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Isto tako, drugostepeni sud je pozivajući se na čl. 85. i 164. u vezi sa članom 168. Zakona o nasleđivanju, pravilno ocenio da zaveštanje nije rušljivo i da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan.

U konkretnom slučaju zaveštalac je pred svedocima pročitao, potpisao zaveštanje i izjavio da je to njegovo zaveštanje, odnosno da testament u celosti odgovara njegovoj volji, i nakon što ga je pročitao svojeručno ga potpisao, bez daljih uslova i rokova, a potpisani svedoci su potvrdili da je testament pred njima pročitan, da je ostavilac izjavio da odgovara njegovoj volji i svojeručno ga potpisao, pa nije povređena forma spornog zaveštanja, jer je zaveštalac zaveštanje priznao za svoje kako izjavom, tako i samim potpisivanjem nakon čitanja, te nisu ispunjeni razlozi za rušljivost spornog zaveštanja zbog nepoštovanja propisanog oblika i uslova predviđenih zakonom.

Prema članu 85. Zakona o nasleđivanju zaveštalac koji zna da čita i piše može zaveštanje sačiniti tako što će pred dva svedoka izjaviti da je već sačinjeno pismeno pročitao, da je to njegova poslednja volja i potom se na pismeno svojeručno potpisati (stav 1.). Svedoci se istovremeno potpisuju na samom zaveštanju, a poželjno je da se naznači njihovo svojstvo kao svedoka (stav 2.).

Postupak sastavljanja pismenog zaveštanja pred dva svedoka regulisan je zakonom koji zahteva strogu formalnost pri sačinjavanju ovog pravnog akta. Za punovažnost ovako sačinjenog testamenta potrebno je da već sastavljen tekst zaveštalac pročita i pred oba svedoka izjavi da je to njegovo zaveštanje, odnosno da je to njegova poslednja volja, potpiše ga pred svedocima koji odmah za njim, jedan za drugim, potvrđuju autentičnost zaveštaočevog potpisa i izjavu da priznaje zaveštanje za svoju poslednju volju. Zaveštalac na ovaj način priznaje zaveštanje kao izraz svoje volje, a uloga svedoka je u potvrđivanju upravo tog priznanja i potvrđivanje njihovog svojstva svedoka koji su prisustvovali tom činu. Isto tako, suprotno revizijskim navodima, utvrđeno je da su oba svedoka potvrdila da je predmetno zaveštanje sada pokojni VV potvrdio kao svoje, odnosno kao svoju poslednju volju. Ova izjava zaveštaoca da je pročitao sačinjeno pismeno i da je to njegova poslednja volja je predviđena kao bitan element forme zaveštanja sa ciljem da zaveštalac navedenom izjavom pred svedocima potvrdi da zna sadržinu pismena, da je ono što potpisuje poslednja volja, te kada se zaveštanje sačini i preda zaveštaocu, zatim glasno pročita i kada iznad svake sumnje zaveštalac zna sadržinu pismena koju potpisuje, pa zatim izjavi da je to njegova poslednja volja, odnosno da navedeno pismeno u potpunosti odgovara njegovoj volji i da je to „o.k.“ i potpiše zaveštanje, može se smatrati da je u takvoj izjavi sadržana i izjava da je sačinjeno pismeno pročitano, da je to poslednja volja zaveštaoca, pa zaveštanje ima oblik potreban za njegovu punovažnost. U konkretnom slučaju ovaj cilj je zadovoljen izjavom „to je to“ i „to je dobro“ i „to odgovara mojoj poslednjoj volji“ i potpisivanjem zaveštanja pred dva prisutna zaveštajna svedoka. Zato je neosnovano pozivanje tužioca na pogrešnu primenu člana 85. Zakona o nasleđivanju, budući da predmetno zaveštanje ispunjava sve uslove forme predviđene navedenim zakonskim propisom.

Iz navedenih razloga, ne mogu se prihvatiti navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava koje tužilac izlaže u reviziji.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić