Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, adv. Miodraga Glomazića, je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (člana 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP, može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74., članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP učinjenih u prvostepenom i postupku pred Apelacionim sudom, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA, adv. Miodrag Glomazić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu Kž2 674/18 od 02.08.2018. godine, kojim je odbijena žalba izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu 5K 1250/17 Kv 680/18 od 25.06.2018. godine, a kojim je odbijen kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog AA, za ponavljanje krivičnog postupka okončanog presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1250/17 od 01.11.2017. godine, koja je pravnosnažna dana 17.01.2018. godine.

Međutim, zahtevom za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA, u suštini ne pobija pravnosnažna rešenja već ističe da su ispunjeni uslovi da se radnje okrivljenog za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 1250/17 od 01.11.2017. godine, za krivično delo ometanje pravde u pokušaju iz člana 336b stav 2. u vezi člana 30. KZ i pravnosnažnom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 223/17 od 31.08.2017. godine za krivično delo sprečavanje i ometanje dokazivanja iz člana 336. stav 1. KZ pravno kvalifikuju kao produženo krivično delo, jer se kod okrivljenog radi o jedinstvenom motivu i jedinstvenom umišljaju pri izvršenju navedenih krivičnih dela, te da su ispunjeni uslovi da okrivljeni bude oglašen krivim za jedno produženo krivično delo shodno članu 61. KZ, pa da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Iz navedenog proizilazi da branilac okrivljenog u suštini ističe da je pravnosnažnim rešenjem učinjena povreda odredaba člana 473. stav 1. tačka 4) ZKP, ukazivanjem da je u konkretnom slučaju okrivljenom moralo biti suđeno u jednom postupku, kojim bi bila obuhvaćena krivična dela koja mu se stavljaju na teret u dva krivična postpka uz donošenje jedinstvene presude, dakle, polemiše se o činjenicama koje su već bile predmet ocene u pobijanom rešenju, a iz kojih razloga shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti, takođe se samo formalno kao razlog podnošenja zahteva označava povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno, stim što se ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, već se u suštini osporava utvrđenje i ocena suda i daju sopstveni činjenični zaključci o podobnosti dokaza iznetih u zahtevu za ponavljanje postupka, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, pri čemu u obrazloženju podnetog zahteva ne navodi zbog čega smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Kako Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, te kako je branilac okrivljenog u zahtevu samo istakao povredu iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP ne dajući razloge zbog kojih smatra da je pobijanim odlukama učinjena navedena povreda, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić