Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Bogoljub Gačević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP (koju pogrešno označava kao povredu iz člana 439. stav 1. tačka 2) ZKP), te zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu člana 440. ZKP i odluke o kazni u smislu člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se „oduzimanje stvari male vrednosti iz nezaključanih vozila nikako ne može uneti u konstrukciju produženog dela teške krađe“, te da je pobijanom presudom učinjena navedena povreda zakona jer je drugostepeni sud, potvrđujući prvostepenu presudu, u obrazloženju naveo da i radnje sa obeležjima sitne krađe po vrednosti mogu biti unete u konstrukciju produženog krivičnog dela ako učinilac nije išao sa tim da pribavi malu imovinsku korist, a što je prema stavu odbrane neprihvatljivo jer „za tešku krađu odgovara isključivo učinilac dela krađe iz člana 203. KZ, ako je krađa izvršena na način koji je kvalifikuje kao tešku, pa ova zakonska odredba ne može da se disperzuje na delo sitne krađe iz člana 210. KZ“.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Nišu, kao drugostepeni, je u svojoj odluci 12Kž1 br.647/18 od 20.08.2018. godine ove žalbene navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje odluke dao jasne i dovoljne razloge (strana 3 i 4 drugostepene odluke) zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. KZ, bez obzira na vrednost oduzetih stvari u pojedinim radnjama koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela, a koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kao osnov podnošenja zahteva, navedene su i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. staav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP) i odluka o kazni (član 441. stav 1. ZKP), međutim kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda navedenih u članu 485. stav 4. ZKP zbog kojih bi okrivljeni kao ovlašćeno lice preko branioca mogao podneti ovaj vanredni pravni lek, to se Vrhovni kasacioni sud u ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije ni upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić