Presudom Prekršajnog apelacionog suda 14-PRŽ.br.9856/18 od 24.05.2018. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Filipovića, pa je preinačena presuda Prekršajnog suda u Valjevu 7- Pr.br.4308/2018 od 25.04.2018. godine u pogledu odluke o prekršajnoj sankciji, tako što je Prekršajni apelacioni sud okrivljenog AA za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima osudio na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 (desethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana od dana prijema drugostepene odluke, a ukoliko to ne učini prvostepeni sud će doneti rešenje o izvršenju neplaćene novčane kazne primenom odredbe člana 315. Zakona o prekršajima, te je prvostepena presuda preinačena i u delu odluke o zaštitnoj meri tako što je okrivljenom za učinjeni prekršaj izrečena zaštitna mera zabrana upravljanja motornim vozilom „CE“ kategorije u trajanju od 30 (trideset) dana, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti PTZ.br.540/18 od 02.08.2018. godine, zbog bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) i 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima i zbog povrede materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 4) Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev i ukine pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Valjevu 7-Pr.br.4308/2018 od 25.04.2018. godine i Prekršajnog apelacionog suda 14-PRŽ.br.9856/18 od 24.05.2018. godine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovnu odluku.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj je u smislu člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima obavestio Republičkog javnog tužioca, koji sednici nije prisustvovao, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima, Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da sud prilikom donošenja pobijanih prekršajnih presuda nije primenio odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima po pitanju vremenskog važenja propisa, a kojom odredbom je propisano da ako je posle učinjenog prekršaja jednom ili više puta izmenjen propis, primenjuje se propis koji je najblaži za učinioca, a što je uticalo na donošenje zakonite i pravilne odluke. Po stavu Republičkog javnog tužioca nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju morali primeniti odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, obzirom da je posle učinjenog prekršaja, a pre donošenja prvostepene presude kojom je okrivljeni oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“ broj 41/2009 ... 9/2016), jer se kretao vozilom u naselju brzinom koja je za 22 km/čas veća od dozvoljene, donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je stupio na snagu dana 03.04.2018. godine („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018 od 26.03.2018. godine), a kojim je došlo do izmene odredbe člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, tako da se ovom izmenjenom odredbom sankcioniše vožnja u naselju brzinom koja je viša od 30 km/čas do 50 km/čas, a ne vožnja u naselju brzinom koja je od 21 km/čas do 50 km/čas veća od dozvoljene, kako je to bilo pre ove izmene, pa stoga prekršaj koji se okrivljenom stavlja na teret i za koji je oglašen odgovornim nije sankcionisan Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima važećim u vreme donošenja pobijanih presuda, a koji zakon je kao najblaži za okrivljenog sud u konkretnom slučaju trebalo da primeni.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, pravnosnažnom presudom okrivljeni AA je oglašen odgovornim da je dana 17.06.2016. godine oko 10,46 časova u Ubu, ulica Svete Popovića upravljao teretnim vozilom ... koje vuče priključno vozilo registarskog broja ... za koje je potrebna vozačka dozvola „CE“ kategorije i kretao se od pravca Obrenovca ka Ubu brzinom od 72 km/čas, a prema postavljenom saobraćajnom znaku „naselje“ brzina je ograničena na 50 km/čas, čime je postupio protivno članu 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i učinio prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Dakle, okrivljeni je oglašen odgovornim da se u naselju svojim vozilom kretao brzinom koja je za 22 km/čas veća od dozvoljene.

Odredbom člana 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je propisano da na putu u naselju, vozač ne sme vozilom da se kreće brzinom većom od 50 km/čas, odnosno brzinom većom od brzine dozvoljene postavljenim saobraćajnim znakom za celo naselje ili njegov deo.

Odredbom člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009 ... 9/2016), koji je važio u vreme izvršenja prekršaja dana 17.06.2016.godine, je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 6.000,00 do 20.000,00 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama člana 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se u naselju kreće brzinom koja je od 21 km/čas do 50 km/čas veća od dozvoljene.

Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018 od 26.03.2018. godine) koji je stupio na snagu dana 03.04.2018. godine, između ostalog, izmenjena je odredba člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009 ... 9/2016) i dodat je novi član 332a.

Odredbom člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018), koji je važio u vreme donošenja pobijanih prekršajnih presuda, propisano je da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 do 20.000,00 dinara kazniti za prekršaj lice koje postupi suprotno odredbama člana 43. stav 1. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji se u naselju kreće brzinom koja je za više od 30 km/čas do 50 km/čas veća od dozvoljene.

Odredbom člana 332a stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018) je propisano da će se novčanom kaznom u iznosu od 10.000,00 dinara kazniti za prekršaj vozač koji se u naselju kreće brzinom koja je za više od 20 km/čas do 30 km/čas veća od dozvoljene.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018 od 26.03.2018. godine), koje su stupile na snagu pre donošenja pobijanih prekršajnih presuda, dana 03.04.2018. godine, propisuju da je kažnjiva vožnja vozača koji se u naselju kreće brzinom koja je za više od 22 km/čas veća od dozvoljene, tako da je prekršaj koji je predmet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i dalje sankcionisan (odredba člana 332a stav 1. tačka 4) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 24/2018)). Pored toga, imajući u vidu i da navedenim izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima nije propisana blaža novčana kazna, jer je za isti prekršaj predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu od 10.000,00 dinara, a po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima koji je važio u vreme izvršenja prekršaja novčana kazna je bila propisana u rasponu, pri čemu je minimalna kazna bila 6.000,00 dinara, to se sledstveno napred iznetom kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca kojima se ukazuje da je sud time što prilikom donošenja pobijanih prekršajnih presuda nije primenio odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima po pitanju vremenskog važenja propisa, odnosno primene najblažeg propisa za okrivljenog, učinio bitnu povredu odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 4) Zakona o prekršajima.

Dalje, imajući u vidu da je od strane nižestepenih sudova u konkretnom slučaju u pogledu prekršaja koji je predmet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pravilno primenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009 ... 9/2016), koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, te da je okrivljeni AA pravilno oglašen odgovornim za prekršaj iz člana 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009 ... 9/2016), to su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u delu u kojem se ukazuje da je sud učinio povredu materijalnog prava iz člana 265. stav 1. tačka 4) Zakona o prekršajima, jer je u pogledu prekršaja koji je predmet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka primenio zakon i to konkretno član 332. stav 1. tačka 8) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009 ... 9/2016) koji se ne može primeniti, s obzirom na odredbu člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima.

Nadalje, kako je drugostepeni Prekršajni apelacioni sud na strani 2 pobijane drugostepene presude 14-PRŽ.br.9856/18 od 24.05.2018. godine dao jasne, konkretne i argumentovane razloge vezano za vremensko važenje propisa i primenu u konkretnom slučaju Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“, broj 41/2009 ... 9/2016), koji je važio u vreme izvršenja prekršaja, a koje razloge kao pravilne prihvata i Vrhovni kasacioni sud i na njih u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP upućuje, to se kao neosnovani ocenjuju i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca u delu u kojem ukazuje da su razlozi koje je sud dao u pobijanoj presudi o odlučnoj činjenici - vremenskom važenju propisa potpuno nejasni i da je time učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka iz člana 264. stav 2. tačka 3) Zakona o prekršajima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 287. stav 3. Zakona o prekršajima navedeni zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.         

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić