U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler-Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., koje zastupa punomoćnik Marina Perić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 482/18 od 13.04.2018.godine, u sednici veća održanoj dana 27.09.2018.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 482/18 od 13.04.2018.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Apelacioni sud u Novom Sadu je pobijanom presudom Gž1 br. 482/18 od 13.04.2018.godine, delimično preinačio prvostepenu presudu Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P1 295/16 od 05.12.2017.godine i odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za obavezivanje tužene da tužiocima isplati uvećanu platu za rad u smenama i to tužiocu AA u iznosu od 161.678,87 dinara sa zateznom kamatom od 16.09.2017.godine do isplate i obračunatu zateznu kamatu u iznosu od 58.374,21 dinar, tužiocu BB u iznosu od 159.695,73 dinara sa zateznom kamatom od 16.09.2017.godine pa do isplate i obračunatu zateznu kamau u iznosu od 67.610,45 dinara i tužiocu VV u iznosu od 163. 855,30 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2017.godine i obračunatu zateznu kamatu u iznosu od 59.175,25 dinara, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 220.691,00 dinar sa zateznom kamatom od dana izvršnosti pa do isplate. Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove spora. Odbijena je žalba i potvrđena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu. Obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude u preinačenom delu tužioci su izjavili reviziju sa pozivom na odredbu člana 403. stav 2. tačka 2. i 404. ZPP. Revizija je izjavljena zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija tužilaca nije osnovana.

Drugostepena presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Neosnovan je revizijski navod da je ista zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 2. i 8. ZPP. Drugostepeni sud je postupao u okviru svoje nadležnosti. Presuda je zasnovana na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku na koje je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su u radnom odnosu kod tužene u vatrogasno-spasilačkom odeljenju u ..., na radnom mestu vatrogasca- spasioca-vozača sa zvanjem policajca. U spornom periodu radili su u smenama. Tužiocima je za rad u smenama utvrđen dodatni koeficijent od 0,145 od osnovice. Navedeno uvećanje je u procentu niže od procenta uvećanja plate po osnovu smenskog rada, koji je propisan Zakonom o radu od najmanje 26% od osnovice, odnosno Zakonom o policiji koji se primenjivao do 01.02.2016.godine u visini od 28,6% od osnovne plate. Razlika u zaradi za utuženi period po osnovu uvećane zarade za smenski rad obračunata je za svakog tužioca pojedinačno u visini postavljenog tužbenog zahteva.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je usvojio tužbene zahteve. Zaključio je da su tužbeni zahtevi osnovani imajući u vidu odredbu člana 108. stav 1. tačka 2. Zakona o radu kojom je garantovana isplata uvećane zarade za rad u smenama pod uslovima da isti nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade i to najmanje 26% od osnovice. Osnovanost tužbenog zahteva proističe po oceni prvostepenog suda iz odredbe člana 147a Zakona o policiji koji se primenjivao do 01.02.2016.godine, koji je propisivao uvećanje plate za 28,6% od osnovne plate ako zaposleni radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno. I važeći Zakon o policiji u odredbi člana 187. stav 1. tačka 5. propisuje pravo na uvećanu zaradu od 28,6% od vrednosti radnog sata osnovne plate, ako se radi na poslovima na kojima se rad u smeni obavlja povremeno. Isto je propisano i Posebnim kolektivnim ugovorom za policijske službenike koji se primenjivao do 24.09.2014.godine, a zatim od 07.03.2015.godine. Stoga zaključuje da tužiocima pripada razlika između isplaćenog i pripadajućeg uvećanja na platu po osnovu rada u smenama u procentu od 28,6%.

Nasuprot stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je preinačujući prvostepenu presudu u celosti odbio tužbeni zahtev za isplatu ralike zarade po osnovu smenskog rada. Obzirom da iz navedenih zakonskih odredbi Pojedinačnog kolektivnog ugovora i člana 11. Pravilnika o platama zaposlenih u MUP-u proizilazi da zaposleni ima pravo na dodatak na platu za smenski rad u slučaju da taj rad nije vrednovan kroz koeficijent plate, drugostepeni sud pravilno zaključuje da je neosnovan tužbeni zahtev za isplatu razlike uvećane zarade po osnovu smenskog rada obračunate uz uvećanje od 28,6% od osnovne plate imajući u vidu da je tužiocima smenski rad vrednovan kroz dodatni koeficijent.

Neosnovano je ukazivanje revidenta na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda i da su tužioci koji kontinuirano obavljaju poslove po smenama dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na radnike koji samo povremeno obavljaju poslove po smenama što je suprotno članu 23. stav 2. Univerzalne dekleracije o ljudskim pravima i Ustavu Republike Srbije, koji zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu. Procenat uvećanja plate od 28,6% propisan članom 147a Zakona o policiji namenjen je zaposlenima koji rade na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno. To je dodatak na platu koji nije uzet u obzir pri vrednovanju poslova radnog mesta zbog toga što za to radno mesto nije predviđen rad u smenama. Uvećanje plate se obračunava na svaki sat rada ako zaposleni koji nema smenski rad povremeno radi u smenama. Tužiocima je rad u smenama izražen kroz koeficijent za obračun plate pri vrednovanju poslova radnog mesta i isplaćuje mu se za svaki mesec. Kako je neredovnost u radu na nekim radnim mestima stalni uslov rada i tako je vrednovana kroz koeficijent, a na nekim mestima nije stalni uslov rada već se uvodi povremeno, to ni zaposleni na tim radnim mestima nisu u istom položaju. Stoga je neosnovano pozivanje revidenata na pravo zaposlenih na jednaku zaradu za isti rad ili rad iste vrednosti koju ostvaruju kod istog poslodavca.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tužioca kao neosnovanu.

Predsednik veća-sudija,

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić