Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 1010/17 od 24.05.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe: okrivljenog Dragana Dobrosavljevića, njegovog branioca, advokata Ivice Radonjića, okrivljene Radice Dobrosavljević, njenog branioca advokata Milosava Stojiljkovića i branioca okrivljenog AA, advokata Vlastimira Mihajlovića, a presuda Višeg suda u Negotinu 2K 9/17 od 14.07.2017. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog Dragana Dobrosavljevića advokat Ivica Radonjić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe;

-branilac okrivljene Radice Dobrosavljević, advokat Mirjana Zdravković, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači i okrivljenu oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su nedozvoljeni.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, taksativno su nabrojane povrede zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacinim sudom, a koje predstavljaju razloge iz kojih ovlašćeno lice (član 483. ZKP) može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac okrivljenog Dragana Dobrosavljevića, advokat Ivica Radonjić i branilac okrivljene Radice Dobrosavljević, advokat Mirjana Zdravković, u podnetim zahtevima ne opredeljuju konkretno nijednu povredu zakona koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već navode da su pobijane presude nerazumljive, čime ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Takođe, branioci u podnetim zahtevima ističu i to da pravnosnažne presude ne sadrže razloge u pogledu odlučnih činjenica, pre svega vezano za odbijanje predloga branilaca da se pribavi zdravstveni karton svedoka BB, kao ni u pogledu primedbi branilaca iznetih na nalaz i mišljenje sudskih veštaka NKT centra u Beogradu- čime ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim toga, u podnetim zahtevima branioci okrivljenih iznose sopstvene analize i ocene izvedenih dokaza, drugačije od onih koje su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, osporavajući iskaz pomenutog svedoka BB, zatim nalaz i mišljenje sudskih veštaka, kao i sadržinu SMS komunikacije između okrivljenih, te zaključujući da je sud u konkretnom slučaju trebalo da donese oslobađajuću presudu, jer prema stavu branilaca, u konkretnom slučaju nedostaje bitan element krivičnog dela za koje su okrivljeni oglašeni krivim, a to je predmet krvičnog dela. Naime, prema mišljenju branilaca okrivljenih Dragana Dobrosavljevića i Radice Dobrosavljević, biljni materijal predstavljen sudu nakon pet godina od pokretanja krivičnog postupka, ne predstavlja stvarni biljni materijal koji je bio predmet veštačenja, a uz to isti smatraju da je tokom postupka ostala neutvrđena odlučna činjenica: da li je reč o ženskoj ili muškoj biljci kanabis, što je od krucijalne važnosti za donošenje odluke, jer samo ženska biljka kanabis ima procenat THC-a veći od dozvoljenog – kojim navodima, po nalaženju ovog suda, branioci suštinski osporavaju činjenično stanje utvrđeno pobijanim presudama.

Međutim, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović, s.r.                                                                                                                                         Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić