Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog AA kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi odredaba člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 1) do 7), člana 264. stav 1. i 2. i člana 265. stav 1. ZKP na štetu okrivljenog, a zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da je sud shodno članu 264. stav 2. ZKP bio dužan da u konkretnom slučaju izdvoji troškove krivičnog postupka za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je prema okrivljenom odbijena optužba, od troškova krivičnog postupka za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, iz razloga jer postoji razlika u zaprećenoj kazni za ova krivična dela i shodno tome razlika u odredbama Advokatske tarife koje se primenjuju prema zaprećenoj kazni, pri čemu se prema dokaznom postupku na pretresima može pouzdano utvrditi da se za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ nisu izvodili dokazi, već samo za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Međutim, imajući u vidu da je odredbom člana 264. stav 2. ZKP propisano da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela, nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođeno od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, dakle da je ovom zakonskom odredbom predviđeno izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, a ne i obaveza suda da to mora da učini, te imajući u vidu da je sud na osnovu podataka u spisima predmeta našao da se u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ (za koje je prema okrivljenom odbijena optužba), od troškova nastalih u pogledu krivičnog dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ (za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim i osuđen), iz razloga jer je za ova dva krivična dela vođen jedinstven krivični postupak i sve radnje koje je branilac okrivljenog preduzimao u postupku su preduzimane u odnosu na oba krivična dela, a glavni pretresi su održavani istovremeno za oba krivična dela, to branilac zahtevom za zaštitu zakonitosti zapravo osporava ocenu, odnosno činjenični zaključak suda da se troškovi krivičnog postupka nastali u pogledu krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ u konkretnom slučaju ne mogu izdvojiti iz ukupnih troškova krivičnog postupka, iznoseći sopstvenu ocenu da je njihovo izdvajanje moguće i da ih je po izdvajanju trebalo dosuditi okrivljenom.

Dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih rešenja, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 441. stav 4. ZKP), ali da zapravo u obrazloženju zahteva osporava ocenu, odnosno činjenični zaključak suda da nije moguće izdvajanje troškova krivičnog postupka vezano za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 2. u vezi stava 1. KZ iz ukupnih troškova krivičnog postupka, a što je u konkretnom slučaju po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda činjenično pitanje, a ne pravno. Stoga je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim, jer isti suštinski nije podnet zbog zakonskog razloga zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona.

Pored toga, netačni su navodi zahteva branioca okrivljenog da se istraga protiv okrivljenog AA sprovodila samo za produženo krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 3. i 1. u vezi člana 61. KZ, već se po rešenju istražnog sudije tada Okružnog suda u Čačku Ki.br.71/2008 od 12.09.2008. godine istraga sprovodila za dva krivična dela, što je od značaja za odluku o troškovima.

Osim toga, za napomenuti je da se presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1282/2017 od 12.12.2017. godine, na koju je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao branilac okrivljenog, po nalaženju ovoga suda, ne može primeniti na konkretan slučaj.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Gorana Avramovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić