Oštećena VV je sa zahtevom za naknadu nematerijalne štete upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.893/18 od 23.10.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1023/17 od 13.06.2018. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokat Vladimir Petrović i Jovanka Zečević Anđelković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 16. ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) u vezi člana 352. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nema zakonom propisan sadržaj.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, isticanjem da u konkretnom slučaju nije bilo mesta vođenju postupka protiv okrivljenog, te da je isti trebalo obustaviti u smislu člana 352. stav 1. tačka 3) ZKP, obzirom da postoje okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima izričito predviđa da se protiv lica koja se nalaze u stranoj državi može pokrenuti krivični postupak odnosno izvrši krivična sankcija, samo za delo za koje je izručenje odobreno, da je Ministarstvo pravde Republike Srbije, kao osnov za izručenje, pored ostalog, navelo i optužnicu Kt br.3053/07 od 09.10.2007. godine, te da je u trenutku kada je Ministarstvo uputilo zamolnicu – okrivljeni već bio pravnosnažno osuđen u predmetu K br.1031/11 od 13.12.2012. godine, odnosno da u trenutku kada je zamolnica upućena – optužnica nije ni postojala, jer je po toj optužnici doneta pravnosnažna presuda. Stoga, prema stavu branioca, u konkretnom slučaju nije bilo mesta vođenju krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, već je ovaj postupak valjalo obustaviti u smislu člana 352. stav 1. tačka 3) ZKP, zbog postojanja okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenio je kao neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1031/11 od 13.12.2012. godine, okrivljeni AA je u odsustvu osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, po optužnici Osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Kt br.3053/07 od 09.10.2007. godine. Okrivljenom je suđeno u odsustvu po rešenju istog suda Kv br.1121/11 od 13.01.2012. godine, nakon donošenja rešenja o određivanju pritvora i naredbe za izdavanje poternice, po kojoj okrivljeni nije pronađen. Presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1031/11 od 13.12.2012. godine potvrđena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.637/13 od 23.05.2013. godine, a nakon toga, okrivljeni je preko branioca, dana 18.09.2015. godine, podneo zahtev za ponavljanje krivičnog postupka. U ponovljenom postupku, pobijanom prvostepenom presudom (Osnovnog suda u Novom Sadu K br.1023/17 do 13.06.2018. godine) utvrđeno je da presuda K br.1031/11 od 13.12.2012. godine, kojim je okrivljeni AA osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ, u celosti ostaje na snazi.

Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima propisano je da, ako izručenje bude dozvoljeno – izručeno lice ne može da bude krivično gonjeno, podvrgnuto izvršenju krivične sankcije ili izručeno trećoj državi za krivično delo izvršeno pre izručenja, a koje nije predmet izručenja.

Stavom 2. tačka 1. istog člana, propisano je da se uslovi iz stava 1. tog člana neće primeniti, ako se izručeno lice izričito odreklo garancije iz stava 1. tog člana.

Imajući u vidu citirane odredbe Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, te da je okrivljeni AA sam tražio ponavljanje postupka kojim mu je suđeno u odsustvu iskoristivši pravo iz člana 479. ZKP čime se odrekao garancija iz člana 14. stav 2. tačka 1) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, pa i pored činjenice da je izručen za krivično delo izvršeno pre izručenja ali koje je predmet postupka radi vođenja konkretno ponavljanja krivičnog postupka koji je već bio pravnosnažno okončan, to je prema citiranoj zakonskoj odredbi mogao biti izručen Republici Srbiji i zbog izdržavanja izrečene kazne zatvora. Stoga u konkretnom slučaju ne postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje okrivljenog, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

U preostalom delu, isti zahtev je odbačen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom.

U preostalom delu, branioci okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povredu člana 16. ZKP, te na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da se „u obe presude prenebregavaju iskazi svedoka GG i DD“, da je okrivljeni dva dana pre kritičnog događaja bio u ozbiljnom sukobu sa bratom svedoka VV, i navodi da je iskaz svedoka VV „nedosledan i kontradiktoran“. Kako iz ovih razloga okrivljenom preko branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, u zahtevu se navodi da je na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenjen zakon, jer u radnjama okrivljenog ne egzistiraju ni opšti, a ni posebni elementi koji bi činili biće krivičnog dela koje mu se stavlja na teret, što bi ukazivalo na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje povrede je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca. Međutim, kako branioci okrivljenog u obrazloženju zahteva nijednom rečju ne navode u čemu se ova povreda sastoji, imajući u vidu da prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovom delu valja odbaciti, jer nema zakonom propisani sadržaj (član 484. ZKP).

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen jer nema zakonom propisani sadržaj, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                   Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić