Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Slobodan Antonić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je učinio predmetno krivično delo ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje prvostepenom sudu.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnovati, a kao nezakoniti dokaz označava zapisnik o prepoznavanju lica sačinjen u PU Šabac – Odeljenje kriminalističke policije –PS Bogatić od 03.09.2013. godine. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je na ovo prepoznavanje okrivljeni AA pozvan usmenim putem, pri čemu nije bio obavešten o razlozima pozivanja, te da je na zapisniku konstatovano da branilac osumnjičenog, od strane istog, tom prilikom nije angažovan, iako je osumnjičeni o tome poučen, ali da ova konstatacija nema značaja obzirom da okrivljeni nije potpisao ovaj zapisnik. Nadalje, prema stavu branioca, pored navedenog formalnog razloga, zapisnik i suštinski predstavlja nedozvoljen dokaz, imajući u vidu iskaz ovlašćenog službenog lica VV koji je u svojstvu svedoka naveo da su oštećeni i njegova sestra, koji su vršili prepoznavanje, sedeli zajedno u prostoriji pre drugog prepoznavanja, pa je nesumnjivo tom prilikom oštećeni svojoj sestri ukazao na okrivljenog. Najzad, s tim u vezi, u zahtevu se ističe i da su radnici policije oštećenom BB prilikom podnošenja krivične prijave pokazali fotografiju okrivljenog, a iz kojih sve razloga zapisnik o prepoznavanju predstavlja nezakonit dokaz.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani, iz sledećih razloga:

Po oceni ovoga suda, stoji navod zahteva da je okrivljeni AA pre obavljenog prepoznavanja trebalo da bude poučen o pravima osumnjičenog lica, shodno odredbi člana 226. stav 8. tada važećeg ZKP, imajući u vidu da je osumnjičeni lice prema kome pre pokretanja postupka nadležni državni organ preduzima neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo, te obzirom da je radnja prepoznavanja upravo takva radnja kojom neko lice stiče svojstvo osumnjičenog lica u smislu odredbe člana 221. stav 1. tačka 1. tada važećeg ZKP.

Međutim, pobijane presude ne zasnivaju se isključivo na navedenom zapisniku o prepoznavanju okrivljenog od strane oštećenog BB i njegove sestre – svedoka GG, obavljenom u policiji, već ovi zapisnici predstavljaju sastavni deo iskaza ovog svedoka, datih na glavnom pretresu, kada su i oštećeni i svedok GG sa sigurnošću prepoznali okrivljenog AA kao izvršioca predmetnog krivičnog dela. Prema tome, pobijane presude zasnovane su na dokazima izvedenim na glavnom pretresu, a koji su samostalno a zatim i u međusobnoj povezanosti sa ostalim dokazima cenjeni od strane suda, pa je očigledno da bi u konkretnom slučaju i bez zapisnika o prepoznavanju lica obavljenom u policiji u konkretnom slučaju bila doneta ista presuda.

Imajući u vidu navedeno, to su bez značaja i navodi zahteva kojima se ukazuje da su oštećeni BB i njegova sestra – svedok GG pre obavljenog drugog prepoznavanja sedeli zajedno u prostoriji.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Slobodana Antonića, kojima se ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                        Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić