Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.997/18 od 13.11.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA pa je presuda Osnovnog suda u Rumi K br.410/16 od 12.06.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Marsel Gogić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe a da branilac okrivljenog AA bude pozvan na sednicu veća Vrhovnog kasacionog suda u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 487. stav 1. ZKP, nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakoniosti branioca okrivljenog našao:

Zahtev je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA navođenjem kao razlog za podnošenje zahteva povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP – zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ona sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva, osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a suprotno utvrđenjima u napadnutim odlukama navodi da u pobijanim odlukama nije primenjena odredba člana 16. stav 5. ZKP jer postoji sumnja u pogledu činjenice od koje zavisi postojanje obeležja krivičnog dela, a naime tokom postupka nije sa izvesnošću utvrđen uzrok saobraćajne nezgode što predstavlja odlučnu činjenicu na postojanje krivično pravne odgovornosti okrivljenog. Nadalje u zahtevu se navodi i da je okrivljeni oglašen krivim izrekom prvostepene presude za kretanje levom kolovoznom trakom i postupanje suprotno odredbi člana 35. stav 1. i 2. ZOBS-a iako je iz nalaza veštaka potpuno jasno da se kritičnom prilikom radilo o refleksnoj radnji nikako o savesnom i voljnom kretanju okrivljenog suprotnom trakom.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno –povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a suštinski se ukazuje na nedozvoljen razlog za podnošenje zahteva – na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP ocenio kao nedozvoljen i doneo odluku kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                          Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić