Istom presudom okrivljeni je na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. Oštećeni BB je sa imovinskopravnim zahtevom upućen na parnični postupak. Okrivljeni je obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka - medicinskog veštačenja u iznosu od 5.000,00 dinara i paušal u iznosu od 5.000,00 dinara, a obavezan je i da plati troškove zastupanja privatnog tužioca od strane punomoćnika - advokata Sultana Feratovića, o čijoj visini će biti odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž1 123/18 od 15.11.2018. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Branovački i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Pančevu 5K.897/2016 od 09.05.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Zoran Branovački, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine presude Osnovnog suda u Pančevu 5K.897/2016 od 09.05.2018. godine i Višeg suda u Pančevu Kž1 123/18 od 15.11.2018. godine i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu, ali pred potpuno izmenjenim većem ili da preinači navedene presude u osuđujućem delu tako pto će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ i odlučiti o troškovima krivičnog postupka, te da pozove branioca okrivljenog na sednicu veća.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na video snimku sa sigurnosnih kamera benzinske pumpe „VV“. Po stavu branioca ovaj video snimak je nezakonit iz razloga jer isti nije pribavljen na način i po postupku predviđenom odredbama ZKP-a, obzirom da ga je sudu dostavio privatni tužilac, pri čemu njegovom emitovanju na glavnom pretresu održanom dana 07.02.2018. godine nisu prisustvovale stranke.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, odredbom člana 112. stav 26. KZ je propisano da se ispravom smatra svaki predmet koji je podoban ili određen da služi kao dokaz kakve činjenice koja ima značaj za pravne odnose, kao i računarski podatak.

Odredbom člana 138. stav 1. ZKP je propisano da se dokazivanje ispravom vrši čitanjem, gledanjem, slušanjem ili uvidom u sadržaj isprave na drugi način.

Odredbom člana 139. stav 1. ZKP propisano je da ispravu po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka pribavlja organ postupka ili podnose stranke, po pravilu, u originalu.

Pre svega, imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu člana 112. stav 26. KZ kojom je bliže određen pojam isprave, te da video snimak sa sigurnosnih kamera benzinske pumpe „VV“, koji je nastao kao vid opštih bezbedonosnih mera koje se preduzimaju na javnim mestima, odnosno u javnim objektima kao što je benzinska pumpa, a u kojima se snimanje redovno obavlja iz bezbedonosnih razloga, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja predmet koji je podoban da služi kao dokaz neke činjenice koja ima značaj za pravne odnose, to se, dakle, navedeni video snimak shodno odredbi člana 112. člana 26. KZ može smatrati ispravom i kao takav se može koristiti, odnosno izvesti kao dokaz u krivičnom postupku.

Dalje, iz spisa predmeta i to zapisnika o glavnom pretresu od 07.02.2018. godine proizilazi da je prvostepeni sud ovaj dokaz izveo na predlog punomoćnika privatnog tužioca i to emitovanjem - gledanjem video snimka, a što je shodno odredbi člana 138. stav 1. ZKP predviđeno kao jedan od načina na koji se vrši dokazivanje ispravom. Pored toga, kako se u konkretnom slučaju radi o skraćenom postupku, u kome se glavni pretres shodno odredbi člana 507. stav 2. ZKP može održati u odsustvu okrivljenog ako je isti uredno pozvan i prethodno saslušan, te sud oceni da prisustvo okrivljenog nije nužno, a što je ovde upravo slučaj (zapisnik o glavnom pretresu od 07.02.2018. godine), to su, po nalaženju ovoga suda, u konkretnom slučaju bili ispunjeni uslovi za izvođenje ovog dokaza na glavnom pretresu održanom dana 07.02.2018. godine, pa stoga neprisustvovanje okrivljenog njegovom izvođenju ne čini ovaj dokaz nezakonitim, kako to neosnovano u zahtevu ističe branilac okrivljenog, koji je inače na glavnom pretresu prisustvovao izvođenju ovog dokaza.

Osim toga, imajući u vidu da je shodno odredbi člana 139. stav 1. ZKP jedan od načina na koji se pribavlja isprava i podnošenje iste od strane stranaka, te kako je privatni tužilac stranka u postupku, to okolnost da je privatni tužilac dostavio sudu navedeni video snimak ne čini ovaj dokaz nezakonitim, kako to neosnovano u zahtevu ističe branilac okrivljenog, već se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda radi o zakonito pribavljenom dokazu.

Dakle, imajući u vidu da video snimak sa sigurnosnih kamera benzinske pumpe „VV“ predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i da se na istome može zasnivati presuda, to se stoga kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem pobijane pravnosnažne presude na istom, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjem suda da okrivljeni kritičnom prilikom nije postupao u stanju nužne odbrane, jer nije bilo nikakvog napada od strane privatnog tužioca, dajući pri tome sopstvenu ocenu da iz izvedenih dokaza proizilazi da je okrivljeni postupao u nužnoj odbrani.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP u vezi člana 19. KZ), dok suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi prvostepene presude protivrečni izreci iste i to u pogledu udaraca koje je okrivljeni kritičnom zadavao privatnom tužiocu, kao i da su dati razlozi nejasni i međusobno protivrečni, a posebno vezano za ocenu odbrane okrivljenog i iskaza privatnog tužioca i svedoka. Takođe, kao razlog podnošenja zahteva navodi se i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da je prvostepeni sud, izmenom u izreci pobijane presude činjeničnog opisa krivičnog dela datog u privatnoj tužbi privatnog tužioca, povredio identitet optužnog akta i presude, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u zahtevu ne obrazlaže u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno prekoračenje optužbe od strane prvostepenog suda, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zorana Branovački, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                          Za predsednika veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                             Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić