Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.1310/18 od 27.11.2018. godine samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Čačku Kž.br.188/2018 od 26.09.2018. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP u vezi člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 227. stav 1, člana 234. stav 1. i člana 5. stav 2. KZ i člana 423. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je drugostepenom presudom Višeg suda u Čačku Kž.br.188/2018 od 26.09.2018. godine povređen zakon u korist okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA - advokatu Ljubiši Raduloviću shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje da je donošenjem pobijane drugostepene presude Višeg suda u Čačku Kž.br.188/2018 od 26.09.2018. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u korist okrivljenog AA, obzirom da je drugostepeni sud u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe nepravilno primenio odredbe člana 5. stav 2, člana 227. stav 1. i člana 234. stav 1. KZ. Pored toga, osnovano se zahtevom Republičkog javnog tužioca ukazuje da je drugostepeni sud pobijanom drugostepenom presudom pogrešno primenio i procesnu odredbu člana 423. tačka 1) ZKP.

Naime, drugostepeni sud je usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, nalazeći da je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim za delo koje po zakonu više nije krivično delo. Po stavu suda donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), a koje izmene su u odnosu na predmetno krivično delo stupile na snagu dana 01.03.2018. godine, je izvršena dekriminalizacija krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, tako da delo za koje je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 (tri) meseca po zakonu više nije krivično delo, jer je isto prestalo da postoji sa danom 01.03.2018. godine, zbog čega po stavu suda u konkretnom slučaju ima mesta primeni instituta blažeg zakona iz člana 5. stav 2. KZ.

Ovakav pravni zaključak drugostepenog suda je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neprihvatljiv iz sledećih razloga:

Osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/2012 od 24.12.2012. godine, sa stupanjem na snagu 15.04.2013. godine), važećeg u vreme izvršenja krivičnog dela, čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu.

Osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu od 01.03.2018. godine), važećeg u vreme donošenja prvostepene i drugostepene presude, čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

Imajući u vidu zakonski opis bića krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica i u vreme izvršenja krivičnog dela (član 234. stav 1. KZ) i u vreme donošenja prvostepene i drugostepene presude (član 227. stav 1. KZ), Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ nije dekriminalizovano donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), a koje izmene su u odnosu na ovo krivično delo stupile na snagu 01.03.2018. godine. Ovo sa razloga jer su bitna obeležja tog krivičnog dela sadržana u krivičnom delu sa potpuno identičnim zakonskim nazivom i to krivičnom delu zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu od 01.03.2018. godine), čime je u konkretnom slučaju zadržan jasan pravni kontinuitet inkriminacije, pa stoga kako predmetno krivično delo nije prestalo da postoji, to dakle nema mesta primeni instituta blažeg zakona iz člana 5. stav 2. KZ, a kako to pogrešno nalazi drugostepeni sud. Naime, suprotno zaključcima drugostepenog suda, predmetno krivično delo i dalje postoji kako u svome nazivu, tako i u svim svojim bitnim obeležjima, jer se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, dodavanje u zakonski opis krivičnog dela iz člana 227. stav 1. KZ zakonske formulacije „... ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela“, a koja nije bila sadržana u članu 234. stav 1. ranije važećeg KZ, nema nikakvog značaja za ocenu postojanja predmetnog krivičnog dela na dan stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika. Ovo stoga što ova zakonska formulacija, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, stavlja samo jednu više obavezu sudu da zbog brojnih novih krivičnih dela uvedenih izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine) u grupu krivičnih dela protiv privrede dodatno vodi računa o pravilnoj pravnoj kvalifikaciji radnji izvršenja.

Dakle, kako u konkretnom slučaju donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu 01.03.2018. godine u odnosu na predmetno krivično delo) nije došlo do dekriminalizacije krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ, a time ni do pravnog diskontinuiteta sa inkriminacijom krivičnog dela pod istim nazivom i sa istim bitnim elementima i propisanom kaznom iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 94/2016), to je drugostepeni sud, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti i to odredbu člana 5. stav 2. KZ, pogrešno nalazeći da su navedene izmene i dopune Krivičnog zakonika blaže za okrivljenog jer je istima predmetno krivično delo dekriminalizovano.

Pored toga, drugostepeni sud je oslobađajući od optužbe okrivljenog, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. KZ koje mu je stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca pogrešno primenio i odredbu člana 423. tačka 1) ZKP, a na šta se takođe osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio kao osnovan predmetni zahtev, te je, kako je zahtev podnet na štetu okrivljenog, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP utvrdio da su pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Čačku Kž.br.188/2018 od 26.09.2018. godine učinjene napred navedene povrede zakona u korist okrivljenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                          Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić