Presudom Višeg suda u Pirotu Kž1 broj 9/18 od 07.12.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Slobodana Ćirića, a presuda Osnovnog suda u Pirotu 5K br.283/14 od 25.10.2017. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Miljana Mančić Petrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ i odrediti da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, koja je opšteg karaktera, pri čemu ne opredeljuje konkretno nijednu povredu zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da u toku postupka nije dokazano da je okrivljeni znao ili je mogao znati, prilikom pribavljanja i prilikom upotrebe, da je predmetna isprava falsifikovana, te da nije utvrđeno da je kod okrivljenog postojao direktan umišljaj, proizilazi da se zahtevom ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, što nije predviđeno kao dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da prvostepena presuda ne sadrži jasne, dovoljne i međusobno saglasne razloge o svim odlučnim činjenicama iz kojih bi se mogo zaključiti iz kojih razloga je okrivljeni oglašen krivim za predmetno krivično delo, koja povreda takođe u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca.

Kako je, dakle, u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenima preko branilaca (iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP), a suštinski se ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka (pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić