.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 402/2019
24.04.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miloša Savića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 164/2017 od 10.09.2018. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 374/18 od 11.12.2018. godine, u sednici veća održanoj 24.04.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 164/2017 od 10.09.2018. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 374/18 od 11.12.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu K 164/2017 od 10.09.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 05.06.2017. do 26.06.2017. godine, pri čemu je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka čiju visinu će sud utvrditi posebnim rešenjem, te je obavezan da sudu naknadi troškove paušala, kao u izreci presude, dok je oštećeni BB upućen na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva.
Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 374/18 od 11.12.2018. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 164/2017 od 10.09.2018. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat Miloš Savić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti „zbog povrede zakonika o krivičnom postupku i povrede krivičnog zakona“, uz predlog Vrhovnom kascionom sudu da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi krivične odgovornosti ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Podneti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Naime, članom 484. ZKP koji propisuje obavezan sadržaj zahteva, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje da sud nije dao jasne razloge zbog čega je poklonio veru iskazu oštećenog, datom pred Osnovnim javnim tužiocem u Aleksincu, a ne na glavnom pretresu, čime se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i da je sud pogrešno cenio činjenice vezano za postojanje straha i ugroženosti kod oštećenog BB; da sud nije utvrdio na koja lice se pretnja odnosila; da je sud selektivno i paušalno cenio iskaze saslušanih svedoka, da je povredio odredbe ZKP koje se odnose na načelo neposrednosti u krivičnom postupku i dr; čime se, bez numeričkog označavanja, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno odredbu člana 440. ZKP.
Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu takođe ukazuje da je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji zanemario odredbu člana 62. Krivičnog zakonika.
Kako ukazivanje na povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP; člana 440. ZKP i člana 62. KZ ne predstavlja, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka-zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, zahtev je odbačen kao nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
