Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 2/19 od 28.01.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Višeg suda u Šapcu Kž 450/17 od 16.11.2018. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog, advokat Slobodan Antonić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9); člana 439. tačka 1) i člana 74. ZKP u vezi sa odredbom člana 485. stav 4. ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati Višem sudu u Šapcu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, nakon čega je održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev podnet, te je po oceni navoda i predloga u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Antonića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, uz obrazloženje da je optužnim predlogom OJT Šabac Kto 63/16 od 03.02.2016. godine kao radnja izvršenja krivičnog dela decidirano opredeljen „napad na službeno lice“, a da su u izrekama i u obrazloženju pobijanih presuda navedene, napad i pretnja kao radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, pa je na taj način optužba prekoračena.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijane pravnosnažne presude nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da optužba nije prekoračena s`obzirom da je izreka pobijane pravnosnažne presude Višeg suda u Šapcu Kž 450/17 od 16.11.2018. godine identična dispozitivu optužnog akta Višeg javnog tužioca u Šapcu Kt 903/13, Kto 63/16 od 03.02.2016. godine, nasuprot iznetim navodima u zahtevu branioca okrivljenog.

Osim toga, podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da je u pobijanim presudama navedeno da oštećeni nije reagovao na pretnje okrivljenog. Odbrana nalazi da kod takvog utvrđenja suda ne može postojati ozbiljna pretnja koja je nužna za postojanje predmetnog krivičnog dela, a kako oštećeni nema povrede od napada te je službenu radnju izvršio do kraja jasno je, po stavu odbrane, da napad nije ni postojao.

Vrhovni kasacioni sud je ove navode u podnetom zahtevu ocenio kao neosnovane.

Odredbom člana 323. stav 1. KZ propisano je da krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti čini ko napadne ili preti da će napasti službeno lice u vršenju službene dužnosti.

Dakle, zakonodavac prilikom propisivanja predmetnog krivičnog dela iz člana 323. stav 1. KZ, kao bitno obeležje krivičnog dela, nije predvideo postojanje „ozbiljne pretnje“. Na dalje, činjenica da oštećeni BB konkretnom prilikom nije zadobio lake telesne povrede ne ukazuju da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču bitna obeležja krivičnog dela iz člana 323. stav 1. KZ, budući da nanošenje lake telesne povrede predstavlja obeležje kfalifikovanog oblika ovog krivičnog dela iz člana 323. stav 2. KZ (koje okrivljenom AA nije ni stavljeno na teret).

U činjeničnom opisu dela, datom u izreci osuđujuće presude Višeg suda u Šapcu Kž 450/17 od 16.11.2018. godine, utvrđeno je, između ostalog, da je okrivljeni AA u navedeno vreme i na navedenom mestu u uračunljivom stanju i svestan zabranjenosti svog dela „... napao službeno lice u vršenju službene dužnosti gradskog komunalnog inspektora BB na taj način što je za vreme dok je oštećeni sačinjavao rešenje o korišćenju javne površine radi prodaje sezonskih proizvoda na ime VV, oštećenom uputio reči „šta je lopužo, hoćeš li 100 evra da bi mi izdao rešenje za drugo mesto, uhvatiću te za uvo i vodati kao majmuna po kafani“, preteći mu rečima „dobićeš batine, polomiću ti kičmu“ nakon čega je oštećenog dva puta udario u predelu desnog ramena ...“ čime su utvrđene sve činjenice i okolnosti, kako objektivne koje se odnose na samu radnju izvršenja okrivljenog a koja se sastoji u fizičkom napadu (udaranje oštećenog u predelu ramena) kao i upućenim verbalnim pretnjama tako i subjektivne koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koje predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti iz člana 323. stav 1. KZ. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog su ocenjeni kao neosnovani.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu prava na odbranu okrivljenog iz člana 74. ZKP uz obrazloženje da je odbrana zahtevala da o sednici veća Apelacionog suda u Novom Sadu budu obavešteni okrivljeni i njegov branilac, a kako tom zahtevu nije udovoljeno uz konsataciju u presudi da po oceni tog suda prisustvo branioca i okrivljenog ne bi bilo korisno, učinjena je navedena povreda zakona.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u podnetom zahtevu samo numerički ukazuje na povredu odredbe člana 74. ZKP, a suštinski se navedenim obrazloženjem ukazuje na povredu člana 447. ZKP koja povreda ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, te je zahtev u navedenom delu odbačen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s,r,

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić