Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br.207/18 od 28.11.2018. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA -advokata Đorđa Popovića (pogrešno označeno Đorđa Pavlovića), pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Ubu K.br.193/17 od 09.05.2018. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Valjevu okrivljenom AA za izvršeno krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, izrekao uslovnu osudu tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 1 (jedne) godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana, te je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Đorđe Popović, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 4. i 5, člana 419, člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celosti presude Osnovnog suda u Ubu K.br.193/17 od 09.05.2018. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br.207/18 od 28.11.2018. godine, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odrediti da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava prvostepenog suda.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati i to na zapisniku o saslušanju okrivljenog AA sačinjenog pred ovlašćenim službenim licima PS Lajkovac pod brojem KU.4066/16 dana 13.05.2016. godine, a koji je sud shodno odredbi člana 84. ZKP trebalo da izdvoji iz spisa predmeta, jer isti sam po sebi i po načinu pribavljanja predstavlja nezakonit dokaz.

Kao razlog nezakonitosti navedenog zapisnika se ističe da je isti pribavljen protivno odredbama člana 16. stav 1. ZKP, jer samom saslušanju okrivljenog u PS Lajkovac nije prisustvovao njegov branilac (iako je suprotno navedeno u zapisniku), čime je povređena odredba člana 68. stav 1. tačka 4) ZKP, niti je sa okrivljenim obavio poverljiv razgovor, a što po mišljenju branioca proizilazi upoređivanjem vremena u kom je preduzeta radnja saslušanja okrivljenog u prostorijama PS Lajkovac dana 13.05.2016. godine (saslušanje okrivljenog započeto u 14,00h, a završeno u 14,30h po zapisniku o saslušanju okrivljenog) i vremena preduzimanja radnje uviđaja i fotografisanja u kući u kojoj živi okrivljeni u Lajkovcu dana 13.05.2016. godine (predmetna radnja preduzeta u periodu od 13,30h do 14,15h po izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta (KT fotografisanje)), a obe u prisustvu policijskog službenika VV i okrivljenog. Pored toga, navodi se da je povređena i odredba člana 68. stav 1. tačka 2) ZKP kojom je propisano da okrivljeni ima pravo da ništa ne izjavi, odnosno uskrati odgovor na pojedino pitanje, obzirom da je u zapisniku o saslušanju okrivljenog navedeno da okrivljeni ne pristaje da da svoj iskaz, zbog čega su po mišljenju branioca ovlašćena službena lica bila dužna da nakon toga prekinu dalje saslušanje okrivljenog, odnosno da mu omoguće da se brani ćutanjem.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer zapisnik o saslušanju okrivljenog AA sastavljen pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU Valjevo PS Lajkovac dana 13.05.2016. godine pod brojem KU.4066/16 predstavlja zakonit dokaz i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini i na istome se može zasnivati presuda, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je ova dokazna radnja (saslušanje okrivljenog) preduzeta u skladu sa odredbama članova 68, 85. i 86. Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme saslušanja okrivljenog i sastavljanja zapisnika o tome („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 od 28.09.2011. godine koji se primenjuje od 01.10.2013. godine), a koje odredbe se odnose na ovu radnju dokazivanja. Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je navedeni zapisnik sastavljen u prisustvu branioca po službenoj dužnosti okrivljenog - advokata Dragana Đurovića, da je okrivljeni na osnovu člana 68. ZKP poučen o svojim pravima u predistražnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan ništa da izjavi, da može da uskrati odgovor na pojedina pitanja, slobodno iznese svoju odbranu i prizna ili ne prizna krivicu, saopšteno mu je delo koje mu se stavlja na teret, te da je, nakon omogućenog poverljivog razgovora sa braniocem u trajanju od 15 minuta, okrivljeni izjavio da je upoznat sa svojim pravima i da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja, a posle davanja iskaza i upozorenja u smislu člana 235. stav 1. ZKP da ima pravo da pročita zapisnik ili da zahteva da mu se isti pročita, okrivljeni je pročitao i potpisao zapisnik, kao i branilac po službenoj dužnosti, a primedbi na postupanje policije od strane okrivljenog i njegovog branioca nije bilo, pri čemu je navedeni zapisnik potpisan i od strane ovlašćenog službenog lica i zapisničara.

Stoji činjenica da je u uvodnom delu zapisnika na strani 2, nakon konstatovanja ko prisustvuje saslušanju okrivljenog, a pre uzimanja ličnih podataka o okrivljenom i to nakon rečenice “osumnjičeni pristaje da u predistražnom postupku da svoj iskaz u prisustvu branioca“ navedeno „ne“, međutim ta činjenica, po nalaženju ovoga suda, ne čini ovaj dokaz nezakonitim u sadržinskom smislu i nema za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Naime, imajući u vidu da iz navedenog zapisnika nesumnjivo proizilazi da je okrivljeni pristao da da iskaz u prisustvu branioca po službenoj dužnosti, obzirom da je nakon omogućenog poverljivog razgovora sa braniocem u trajanju od 15 minuta izjavio da je upoznat sa svojim pravima i da želi da iznese svoju odbranu i odgovara na postavljena pitanja, a nakon čega je i istu dao, te da su i on i njegov branilac nakon čitanja svojeručno potpisali navedeni zapisnik bez ikakvih primedbi, to se u konkretnom slučaju radi o očiglednoj tehničkoj grešci u pisanju prilikom sastavljanja zapisnika, a o čemu se u pisanoj izjavi od 10.11.2016. godine detaljno izjasnio i objasnio kako je do iste došlo policijski službenik PS Lajkovac VV, koji je preduzeo dokaznu radnju saslušanja okrivljenog u predistražnom postupku i o tome sastavio navedeni zapisnik.

Dakle, kako se, po oceni ovoga suda, zapisnik o saslušanju okrivljenog AA sastavljen pred ovlašćenim službenim licima MUP-a RS DP PU Valjevo PS Lajkovac dana 13.05.2016. godine pod brojem KU.4066/16 smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, a samim tim zakonitim se smatra i odbrana okrivljenog AA data na tom zapisniku u kojoj je okrivljeni priznao izvršenje krivičnog dela, to su, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi članova 14. stav 1. i 224. stav 1. KZ, isticanjem da se krivičnopravne radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude ne mogu podvesti pod zakonski opis krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, jer obijanje ulaznih vrata kontejnera metalnom polugom i pronalaženje stvari, te prisvajanje istih, ne mogu predstavljati radnju izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Suprotno iznetim navodima zahteva branioca okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni AA „... sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvojio pokretne stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, tako što je kao radnik obezbeđenja - portir u oštećenom Privrednom društvu za izvođenje građevinskih radova u rudarskoj infrastrukturi i eksploataciju nemetala „BB“ DOO ..., tokom svoje treće smene na obezbeđenju kruga „GG“ u ..., koji se nalazi u sastavu oštećenog privrednog društva, prišao PVC kontejneru koji se nalazi u navedenom krugu, a zatim upotrebom metalne poluge obio ulazna vrata kontejnera, nakon čega je u kontejneru pronašao i prisvojio: bojler „...“ zapremine 50 litara, ogledalo sa belim ramom i WC šolju, sve vlasništvo oštećene, nakon čega je navedene predmete izneo iz kruga oštećenog privrednog društva, a ulazna vrata kontejnera zalepio silikonom, a potom prisvojene predmete ugradio u kupatilo svoje porodične kuće, na koji način je i pribavio protivpravnu imovinsku korist, pri čemu je bio svestan svog dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo“, a u vreme i mestu bliže opisanim u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ, za koje je on pravnosnažno oglašen krivim. Kako je, dakle, u konkretnom slučaju, u činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenom u izreci pobijane pravnosnažne presude jasno opisana radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela koja se sastoji u prisvajanju od strane okrivljenog pokretnih stvari koje su mu poverene na radu u subjektu privrednog poslovanja, a u nameri da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, to se kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na štetu okrivljenog.

Navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da bi se u radnjama okrivljenog eventualno mogli steći elementi nekog drugog krivičnog dela, imajući u vidu radnju obijanja ulaznih vrata kontejnera metalnom polugom i prisvajanje pronađenih stvari, su, po nalaženju ovoga suda, na štetu okrivljenog, jer bi se eventualno moglo raditi o krivičnom delu teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ koje je, s obzirom na visinu zaprećene kazne zatvora, teže krivično delo od krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, pa zbog toga ovi navodi zahteva branioca okrivljenog nisu ni razmatrani od strane Vrhovnog kasacionog suda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog njegovog podnošenja, navodi povredu odredbe člana 16. stav 4. i 5. ZKP, isticanjem da kako izvedenim dokazima nije na nesumnjiv način utvrđeno da su sporne pokretne stvari oštećenog privrednog društva ugrađene u kupatilo porodične kuće okrivljenog, jer ne postoji identitet između stvari ugrađenih u kupatilo okrivljenog i onih čije mu se prisvajanje stavlja na teret, to je po mišljenju odbrane sud trebalo da reši u korist okrivljenog i da ga oslobodi od optužbe. Pored toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 419. ZKP, isticanjem da sud nije zasnovao pobijanu presudu na dokazima izvedenim na glavnom pretresu i u skladu sa sadržajem istih, a posebno vezano za vlasništvo oštećenog privrednog društva na predmetnim pokretnim stvarima. Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka prvostepene presude protivrečna razlozima koje je prvostepeni sud dao u obrazloženju presude vezano za pokretne stvari koje je okrivljeni prisvojio i ugradio u kupatilo svoje porodične kuće.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povreda odredaba člana 16. stav 4. i 5, člana 419. i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Đorđa Popovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                       Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić