Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 298/18 od 04.07.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Požarevcu P2 78/16 od 20.03.2018. godine u drugom stavu izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je presuda istog suda P2 78/16 od 20.03.2018. godine u trećem, četvrtom i petom stavu izreke i predmet u ukinutom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužilje izjavljena protiv odluke sadržane u prvom stavu izreke presude istog suda P2 78/16 od 20.03.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - odluke sadržane u prvom stavu izreke, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se tužiljina revizija odbije a tužilja obaveže da tuženom nadoknadi troškove postupka po tom vanrednom pravnom leku.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilje nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani navodi revizije o postojanju bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, jer u postupku pred drugostepenim sudom nema pogrešne primene procesnog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u braku stranaka zaključenom 10.05.1987. godine rođeno je četvoro dece, od kojih su sada maloletne VV i GG, obe rođene ...2005. godine u ... gde su stranke sa decom živele od 2001. godine. Zbog ozbiljno i trajno poremećenih odnosa supružnika zajednica života stranaka prekinuta je tokom 2014. godine, kada se tuženi sa maloletnom decom vratio u Srbiju a tužilja ostala da živi u ... . Od tada maloletna deca žive sa tuženim u mestu ..., gde pohađaju osnovnu školu. Obe stranke su podobne za samostalno vršenje roditeljskog prava. Njihova maloletna deca nesmetano funkconišu u sredini u kojoj trenutno žive, a sa tužiljom redovno komuniciraju. Maloletna deca su se izjasnila da žele da nastave da žive sa ocem - tuženim. Domaćinstvo tuženog se bavi poljoprivredom i ugostiteljstvom, a mesečna neto zarada tuženog iznosi oko 54.000,00 dinara. Tužilja živi u iznajmljenom stanu, a svojim radom ostvaruje mesečnu zaradu koja se kreće u rasponu od 500 do 700 evra.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava odlučili o vršenju roditeljskog prava.

Odluku da će tuženi, na osnovu člana 77. stav 3. Porodičnog zakona samostalno vršiti roditeljsko pravo, sudovi su doneli vodeći računa o svim okolnostima slučaja. Maloletna deca od 2014. godine žive sa tuženim i adaptirali su se na postojeću životnu sredinu u kojoj nesmetano funkcoinišu - pohađaju školu i uredno izvršavaju svoje obaveze, a u sudskom postupku su, u prisustvu psihologa organa starateljstva dale izjave da žele da žive sa ocem - tuženim. Sudovi su ove izjave dece cenili u skladu sa članom 65. Porodičnog zakona, kao njihovo mišljenje u vezi sa vršenjem roditeljskog prava. Pritom su imali u vidu i mišljenje psihologa da su deca sposobna da razumeju postupak koji se vodi pred sudom i da izraze svoje mišljenje, kao i da promena mišljenja o roditelju sa kojim bi živeli nije posledica očevog pritiska ili prisile već adapatcije dece na sredinu u kojoj sada žive. Ceneći mišljenje dece i donoseći odluku o tuženom kao roditelju koji će samostalno vršiti roditeljsko pravo, sudovi su vodili računa o najboljem interesu dece, shodno dužnosti propisanoj članom 6. stav 1. Porodičnog zakona.

Zbog toga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava, zasnovani upravo na tvrdnji tužilje da je odluka o vršenju roditeljskog prava suprotna najboljem interesu maloletne dece stranaka.

Stručno mišljenje organa starateljstva, pribavljeno u skladu sa odredbom člana 270. Porodičnog zakona, potvrđuje potencijale oba roditelja da se samostalno staraju o deci jer imaju znanja o razvojnim potrebama dece i iskustvo u neposrednoj brizi o njima. Procena organa starateljstva (u izveštaju od 10.08.2016. godine) da majka - tužilja odaje utisak uravnoteženosti i bolje emotivne kontrole afekta (na kojem insistira revident) nisu uticali na izmenu mišljenja tog organa o podobnosti oba roditelja za samostalno vršenje roditeljskog prava (u tom izveštaju i prethodnom izveštaju od 24.05.2016. godine). U tom kontekstu, na izmenu stručnog mišljenja o roditeljskim kapacitetima stranaka nije imala uticaja ni procena organa starateljstva da tužilja bolje prepoznaje razvojne potrebe dece, da može adekvatnije odgovoriti na njih u uslovima razdvojenog života i da je njen vaspitni stil adekvatan i fleksibilan (izveštaj od 25.12.2017. godine). Ono što je opredelilo sudove da odluče da će tuženi samostalno vršiti roditeljsko pravo jeste mišljenje dece da žele da žive sa ocem, obrazloženo njihovom prilagođenošću na sadašnju životnu sredinu, koje su sudovi cenili i procenili da nije u suprotnosti sa najboljim interesom dece.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi tuženog za odgovor na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni za vođenje ove parnice. Zbog toga je zahtev tuženog za naknadu tih troškova odbijen i primenom članova 154. i 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić