.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 931/2019
20.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Jasika advokat iz ... protiv tuženih BB, koga zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ..., i VV, koga zastupa punomoćnik Vladislav Kostić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2295/18 od 05.11.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o revizijama tuženih izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2295/18 od 05.11.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenim.
ODBACUJU SE kao nedozvoljene revizije tuženih, izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2295/18 od 05.11.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1905/17 od 11.07.2018. godine, obavezani su tuženi da tužiocu za period od septembra 2014. godine zaključno sa avgustom 2015. godine, po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknadu troškova za regres za korišćenje godišnjeg odmora, solidarno isplate pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom na te iznose od dospelosti do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno u izreci presude). Obavezan je tuženi VV da tužiocu za period o septembra 2015. godine zaključno sa julom 2017. godine, isplati po osnovu naknade troškova za ishranu u toku rada i naknade troškova regresa za korišćenje godišnjeg odmora, pojedinačne mesečne iznose navedene u izreci presude sa zakonskom zateznom kamatom za te iznose od dospelosti do isplate (sve bliže označeno i opredeljeno u izreci presude). Obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 58.942,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 2295/18 od 05.11.2018. godine, odbio žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1905/17 od 11.07.2018. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi su izjavili blagovremene revizije zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Revizije su izjavili na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljenih revizija na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o revizijama tuženih kao izuzetno dozvoljenim, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, u smsilu člana 404. stav 1. ZPP-a, obzirom da je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva.
Ispitujući dozvoljenost revizija u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 03.10.2017. godine.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na potraživanje novca u kome vrednost predmeta spora u pobijenom delu očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tuženih nisu dozvoljene.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
