U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik BB, advokat u ..., protiv tuženog JP “VV“ Regionalna jedinica ... – Područna jedinica ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 519/18 od 12.03.2018. godine, u sednici veća održanoj 08.05.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž1 519/18 od 12.03.2018. godine, tako što se ODBIJA žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Rumi broj P1 536/12 od 23.11.2017. godine.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženom nadoknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara, u roku od 15 dana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Rumi broj P1 536/12 od 23.11.2017. godine je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje v.d. generalnog direktora tuženog broj ../12 kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 21.02.2002. godine i aneks od 01.12.2005. godine i da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na radno mesto na koje je radio pre nezakonitog prestanka radnog odnosa kao i da mu nadoknadi troškove postupka koliko isti budu iznosili sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate u roku od 15 dana.

Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom broj Gž1 519/18 od 12.03.2018. godine, preinačio presudu Osnovnog suda u Rumi broj P1 536/12 od 23.11.2017. godine, pa je poništio rešenje v.d.generalnog direktora tuženog broj .../12 kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 21.02.2002. godine i aneks ugovora od 01.12.2005. godine, pa je obavezao tuženog da tužioca rasporedi na radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi. Preinačio je odluku o troškovima postupka tako što je obavezao tuženog da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 155.250,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate i da isplati troškove žalbenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od osam dana. Tuženi je protiv pravnosnažne drugostepene presude izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je izjavio odgovor na reviziju u kojem je postavio zahtev za naknadu troškova.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), pa je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilac bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima dostavljača VV pošiljki. Korisnik VV usluga GG iz ... se obratila tuženom sa molbom da joj se ažurnije dostavlja pošta uz navod da je od 01.01.2012. godine poštu dobila dva puta, da je sa suprugom vlasnik ZTR „DD“, i da im stvara ozbiljne probleme u poslovanju jer ne dobijaju blagovremeno fakture poslovnih partnera, da su od nekih obavešteni da su pošiljke vraćene, da ne mogu ažurno da vode poslovne knjige, na šta su obavezni zakonom. Tužilac je 26.03.2012. godine dao izjavu da nije dostavio poštu na vreme u reonu ... zbog obima posla – šireg dostavnog reona i da treba reon da se smanji i primi još jedan radnik. Povodom molbe GG od 13.03.2012. godine, upravnik VV ... je vršila uvid u dostavne knjižice za mesec mart i utvrdila je da je za firmu DD je 08.03. i 09.03.bilo tri pošiljke, da su razdužene sa naznakom „izvešten“, da su pošiljke vraćene 15. i 16.03.2012. godine sa naznakom „nije tražio“, a da GG nije dobila izveštaj o prispeću, tako da pošiljke nije mogla ni da podigne. Tužilac je 30.03.2012. godine došao na razduženje u 16,30 časova i razdužio se sa uputničkim „novčanim“ zaduženjem, a nije sa pismonosnim. Na traženje kontrolora ĐĐ da se razduži, tužilac je napustio VV, odneo je sa sobom i pisma i dostavnu knjižicu, isključio je službeni mobilni telefon. Kontrolor je, da bi završila radni dan, pošiljke prebacila u narednu dostavu uz konsultaciju sa upravnikom VV, a kontrolor ih je razdužila 02.04.2012. godine kada je tužilac doneo pošiljke i dostavnu knjižicu. Uvidom u dostavne knjižice koje sadrže broj pošiljki i ostale potrebne podatke, a koje su potpisane od strane tužioca je utvrđeno da je za 08.03.2012. godine i za 09.03.2012. godine tužilac bio zadužen sa tri pošiljke koje su bile za ZTR „DD“, a da nijedna nije isporučena. Uvidom u dostavnu knjižicu od 30.03.2012. godine za tužioca je utvrđeno da je toga dana bio zadužen sa 76 pošiljaka – tri vrednosna pisma, dve R-ino pošiljka i 71 preporučenih pošiljaka. Tužilac je na dostavu vratio 38 pošiljki sa ostavljenim izveštajem. Iz dostavnice – knjižice za poštara EE za isti dan je utvrđeno da je na zaduženju imao 83 pošiljke i da je od toga isporučio 77 pošiljki. Tužilac je tuženom umanjio zaradu za mesec januar 2012. godine zbog neispunjenja radnih zadataka, a prethodno mu je umanjio zaradu i u novembru 2011. godine zbog nesavesnog obavljanja radnih zadataka i povrede radne obaveze. Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje 12.04.2012. godine u kome je naveo osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz, žalbe korisnika GG od 26.03.2012. godine, dostavnih knjižica od 08.03. do 09.03.2012. godine, izjave Višeg kontrolora ĐĐ od 05.04.2012. godine, te šta je sve učinio u obavljanju poslova poštara. Tužilac je pozvan da se izjasni na upozorenje u roku od 15 dana. Upozorenje je potpisano od strane direktora radne jedinice SR ... i snabdeveno pečatom, te uručeno tužiocu. Tuženi je 19.06.2012. godine pod brojem ../12 doneo rešenje o otkazu ugovora o radu zbog povreda radnih obaveza utvrđenih članom 98. Kolektivnog ugovora tuženog zbog nepropisno i nesavesno izvršavanja radnih obaveza i odbijanja izvršavanja radnih zadataka i naloga neposrednog rukovodioca bez opravdanog razloga i zbog nepostojanja radne discipline propisane članom 10. stav 3. Etičkog kodeksa tuženog, odnosno zato što je njegovo ponašanje tako da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Rešenje je potpisao zamenik generalnog direktora.

Rešenjem od 19.11.2007. godine ŽŽ je imenovan za zamenika generalnog direktora počev od 26.11.2007. godine, a razrešen je te funkcije na osnovu rešenja tuženog od 25.03.2013. godine.

Odredbom člana 23. Statuta tuženog je propisano da preduzeće zastupa i predstavlja generalni direktor. U slučaju odsutnosti generalnog direktora preduzeće zastupa i predstavlja zamenik generalnog direktora sa svim pravima i dužnostima generalnog direktora. Generalni direktor preduzeća može svoje ovlašćenja za zastupanje i predstavljanje preneti na druge radnike preduzeća u skladu sa zakonom i statutom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac odgovoran za povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koja mu se pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljaju na teret, pa je iz tog razloga odbio tužbeni zahtev tužioca.

Drugostepeni sud je ocenio da je pravilno prvostepeni sud utvrdio da je tužilac odgovoran za povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline. Međutim, smatrao je da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca zato što rešenje o otkazu ugovora o radu nije potpisao generalni direktor. Naime, rešenje o otkazu ugovora o radu je potpisao zamenik generalnog direktora ŽŽ. Suprotno oceni prvostepenog suda koji je ocenio da je zamenik generalnog direktora imao ovlašćenje na osnovu člana 23. stav 2. Statuta tuženog, da u odsutnosti generalnog direktora preduzeća potpiše rešenje o otkazu ugovora o radu, drugostepeni sud je smatrao da zamenik generalnog direktora nije bio ovlašćeno lice da donese takvo rešenje. Naveo je da iz odredbe člana 192. stav 1. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 54/09), a koji se u konkretnom slučaju primenjuje, proizilazi da o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje direktor, a drugi zaposleni samo ako ga direktor na to ovlasti u pisanoj formi. Kako tuženi u toku postupka nije dokazao da je zameniku generalnog direktora ŽŽ, generalni direktor dao pisano ovlašćenje da donese osporeno rešenje, to je rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito pa ga je poništio i obavezao tuženog da tužioca vrati na rad.

Revident osnovano u reviziji ukazuje, kao što je to činio i u toku prvostepenog postupka da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu potpisalo ovlašćeno lice ukazujući na član 23. stav 2. Statuta tuženog.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, apelacioni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je ocenio da zamenik generalnog direktora na osnovu člana 23. stav 2. Statuta tuženog nije imao ovlašćenje da potpiše rešenje o otkazu ugovora o radu tužioca.

Imajući u vidu da je rešenje o otkazu ugovora o radu potpisalo lice koje je bilo na to ovlašćeno na osnovu članu 23. stav 2. Statuta tuženog, nema povrede člana 192. Zakona o radu. Kako su nižestepeni sudovi utvrdili da je tužilac odgovoran za povrede radne obaveze i nepoštovanje radne discipline koje su mu pobijanim rešenjem o otkazu ugovora o radu stavljene na teret, da je procedura otkaza sprovedena u skladu sa odredbama Zakona o radu, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je rešenje o otkazu doneto na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. i 3. Zakona o radu, te da zato tužbeni zahtev tužioca nije osnovan.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Kako je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu, to je na osnovu člana 165. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučio i o svim troškovima postupka, pa je obavezao tužioca da tuženom nadoknadi troškove sastava revizije u iznosu od 33.000,00 dinara. Tuženi je uspeo u sporu, ali nije postavio zahtev za isplatu troškova prvostepenog postupka, a troškove žalbenog postupka nije imao pa mu se ti troškovi ne dosuđuju. Troškovi su odmereni u skladu sa važećom Advokatskom tarifom, a na osnovu člana 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić