.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 286/2019
21.03.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Dragana Aćimovića, Radoslava Petrovića, Miroljuba Tomića i Jasmine Vasović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragog Krstića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu 7Kv.br.510/18 od 28.12.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2 11/2019 od 11.01.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 21.03.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragog Krstića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu 7Kv.br.510/18 od 28.12.2018. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž2 11/2019 od 11.01.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Nišu 7Kv.br.510/18 od 28.12.2018. godine prema okrivljenom AA produžen je pritvor, određen rešenjem Višeg suda u Nišu Kpp.br.46/18 od 06.10.2018. godine, koji se računa od 04.10.2018. godine u 14,00 časova, kada je lišen slobode, a koji pritvor je poslednji put produžen rešenjem Višeg suda u Nišu Kpp.br.46/18 od 28.12.2018. godine, za još 30 dana, tako da pritvor po ovom rešenju okrivljenom može trajati do 27.01.2019. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu Kž2 11/2019 od 11.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu 7Kv.br.510/18 od 28.12.2018. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragi Krstić, u smislu odredbe člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, te je na sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je našao da se zahtev za zaštitu zakonitosti ima odbaciti.
Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i postupku pred apelacionim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Branilac u podnetom zahtevu ne opredeljuje ni jednu povredu zakona, koja u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već u obrazloženju zahteva navodi povrede odredaba krivičnog postupka vezane za pogrešnu primenu člana 216. ZKP i ukazuje da više ne postoje zakonski razlozi predviđeni članom 211. stav 1. tačka 3) i 4) ZKP za produženje pritvora i da nema osnova za produženje pritvora prema okrivljenom, jer prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP pritvor se može odrediti samo protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.
Međutim, povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 216. ZKP i 211. stav 1. tačka 3) i 4) ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge, zbog kojih okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek - zahtev za zaštitu zakonitosti.
Pored navedenog, zahtevom se ukazuje i na povredu člana 31. stav 1. Ustava Republike Srbije.
Međutim, kako uz zahtev, branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda koji su zajemčeni Ustavom ili Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima - to zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema propisani sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Irina Ristić,s.r. Bata Cvetković,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
