O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prekršajnog suda u Beogradu 100 Pr.br.149101/17 od 29.10.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je odgovornim da je 18.02.2017. godine učinio prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 10.000,00 dinara pod pretnjom donošenja posebnog rešenja o načinu izvršenja neplaćene novčane kazne pa je obavezan i da snosi troškove postupka u iznosu od 1.500,00 dinara pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 19 Prž.br.26907/18 od 24.01.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i presuda Prekršajnog suda u Beogradu 100 Pr.br.149101/17 od 29.10.2018. godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ptz.br.173/19 od 07.05.2019. godine, zbog bitne povrede odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačke 4) u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Beogradu 100 Pr.br.149101/17 od 29.10.2018. godine i Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 19 Prž.br.26907/18 od 24.01.2019. godine, tako što će obustaviti prekršajni postupak protiv okrivljenog AA zbog prekršaja iz člana 332a stav 1. tačke 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima usled nastupanja apsolutne zastarelosti vođenja prekršajnog postupka.

Nakon što je postupio u smislu odredbe člana 286. stav 2. Zakona o prekršajima, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ističe da predmetni prekršaj zbog kojeg je okrivljeni oglašen odgovornim prvostepenom presudom je dekriminalizovan, te je donošenjem prvostepene i prvostepene presude učinjena bitna povreda odredaba prekršajnog postupka u smislu člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Prekršajnog suda u Beogradu 100 Pr.br.149101/17 od 29.10.2018. godine okrivljeni AA oglašen odgovornim zbog prekršaja iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je prema činjeničnom opisu prekršaja iz izreke navedene presude učinio tako što je dana 18.02.2017. godine u 15,16 časova u Beogradu, Zrenjaninskim putem smerom od Beograda ka Zrenjaninu upravljao putničkim vozilom „B“ kategorije registarske oznake ... od 71km/h na delu puta u naselju gde je opštim ograničenjem brzina ograničena do 50 km/h, što je ustanovljeno radarskom kontrolom u visini kućnog broja 128 i osuđen je na novčanu kaznu od 10.000,00 dinara.

Presudom Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu 19 Prž.br.26907/18 od 24.01.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog AA i potvrđena prvostepena presuda.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano se podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog AA, te da je učinjena bitna povreda iz člana 264. stav 2. tačka 4. u vezi člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, jer nije pravilno primenjena odredba člana 6. stav 2. Zakona o prekršajima, odnosno u konkretnom slučaju nije primenjen zakon koji je najblaži za okrivljenog.

Naime, u vreme izvršenja prekršaja koji je okrivljenom stavljen na teret, prekoračenje brzine kretanja, odnosno prekoračenje brzine kretanja vozila u naseljenom mestu bilo je sankcionisano odredbom člana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je bio na snazi u vreme izvršenja predmetnog prekršaja, ali je u međuvremenu došlo do izmene i dopune navedenog zakona. Tako je izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 24/18 od 26.03.2018. godine, koji je stupio na snagu 03.04.2018. godine izmenjen propis, pa je u članu 150. tih izmena, koje se upravo odnose na član 332. kojim je bila sankcionisana brzina kretanja vozila u naseljenom mestu u stavu 3. navedeno: „u tački 8. reči 21 kilometar na čas“ zamenjuju se rečima „za više od 30 kilometar na čas“.

Imajući u vidu navedeno, s obzirom da je okrivljeni dana 18.02.2017. godine upravljao vozilom u naselju brzinom većom od dozvoljene od 21 km/h od opšteg ograničenja (što je bilo sankcionisano kao prekršaj iz lana 332. stav 1. tačka 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima), to je navedenom izmenom i dopunom Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima ovaj prekršaj dekriminalizovan počev od 03.04.2018. godine, a kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Shodno navedenom u periodu od 03.04.2018. godine do 01.06.2018. godine ova radnja koja se okrivljenom stavlja na teret nije bila prekršaj jer zakonodavac u ovom periodu nije inkriminisao prekršaj za prekoračenje brzine u naseljenom mestu u rasponu od 20 i 30 km/h, tako da je u tom periodu važenja zakona po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda predmetni prekršaj dekriminalizovan, a što osnovano Republički javni tužilac ističe u podnetom zahtevu.

Odredbom člana 2 Zakona o prekršajima propisano je da je prekršaj protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.

Prema tome, kako je u konkretnom slučaju nakon izvršenja prekršaja zakon izmenjen više puta i kako je izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima objavljenim u „Službenom glasniku RS“ br. 24/18 od 26.03.2018. godine, koje su stupile na snagu 03.04.2018. godine i bile na snazi do 08.06.2018. godine predmetni prekršaj za koji se okrivljeni tereti bio dekriminalizvan, to protivpravno delo za koje je okrivljeni oglašen odgovornim nije prekršaj iz kojih razloga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev Republičkog javnog tužioca i na osnovu člana 250. tačka 1. Zakona o prekršajima doneo presudu kojom okrivljenog oslobađa odgovornosti, jer delo za koje se tereti nije prekršaj.

Nalazeći iz iznetih razloga da je podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca osnovan, Vrhovni kasacioni sud je usvojio podneti zahtev i u smislu člana 287. stav 4. a u vezi člana 250. tačka 1. Zakona o prekršajima preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodio odgovornosti za prekršaj iz člana 332a stav 1. tačka 4. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Na osnovu napred navedenog, Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 141. stav 2. Zakona o prekršajima, a u vezi člana 250. tačka 1. u pogledu troškova krivičnog postupka odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Za Predsednika veća-sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                          Dragan Aćimović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić